Savkin sitan vez
Penzionerske dane Savka Stefanova provodi u druženju sa drugim ženama i zajedno s njima šije, plete, hekla i veze narodne vezove za potrebe KUD-a Sloga iz Vukovara.
„Da idem u penzionerski dom ne znam šta bih tamo radila, da igram čoveče ne ljuti se? Pa to smo se igrali kad smo bili deca. Nije to za mene. Volim da radim nešto, da pridonosim i budem korisna.“
Savka Stefanova u Borovo je došla iz Bosne pre 56 godina, tu se zaposlila u obućari gde je radila sve do završetka mirne reintegracije, a onda je poput mnogih Srpkinja i Srba dobila otkaz. Da preživi išla je u inostranstvo da čuva decu i radi po restoranima. Ipak, uspela je da skupi dovoljno staža za penzijicu koja joj je kaže, dovoljna da preživi. Muž joj je umro pre 15 godina pa je nasledila i deo njegove penzije, dovoljno da njime plati grejanje što je i najveća stavka u kućnom budžetu.
- U Borovo naselje sam došla 1968. godine. U Ličkoj ulici živela je moja sestra koja je tu imala kuću pa sam najpre bila kod nje. Prijavila sam se na biro u fabrici i već nakon šest meseci sam dobila posao. Radila sam u Borovu sve do 1997. godine. Vezom se bavim još od mladosti, ali u tome nisam bila toliko aktivna koliko sada kada sam u penziji. Pre dve ili tri godine uključila sam se u etno-sekciju KUD-a Sloga iz Vukovara i kad god treba izvesti nešto za naše mlade, neke prsluke, bluzice ili haljine to radimo mi žene iz sekcije – kaže teta Savka.
Njen stan i ormari prepuni su hekleraja, vezenih venčanih peškira, košulja i bluza ukrašenih vezom, vezenih jastučića, torbi od recikliranog materijala i drugih stvari koje zajedno sa svojim prijateljicama iz KUD-a izrađuje na njihovim druženjima i u miru svog doma.
- Izrađujemo bluze i haljine sa vezovima za sve potrebe KUD-a, za proslave Uskrsa, sad smo radili za svetosavske priredbe po školama, pravimo deci čestitke za 8. mart da ih poklone svojim mamama i tako. Lepo mi je tamo sa ženama, družimo se i bude nam zabavno. Da idem u penzionerski dom ne znam šta bih tamo radila, da igram čoveče ne ljuti se? Pa to smo se igrali kad smo bili deca. Nije to za mene. Volim da radim nešto, da pridonosim i budem korisna – priča teta Savka dok pokazuje vezene peškire, košulje i torbe koje je sama izradila.
Etno-sekcija KUD-a Sloga svoje radove izlaže na raznim manifestacijama u Hrvatskoj i u susednoj Srbiji. Redovne su učesnice i Vidovdanskog sabora u Boboti, a bile su i u Lipovljanima na Danima kulture Srba.
- Materijale za izradu, konce i platno dobijamo od KUD-a, a ja koristim i svoje. Hekleraji i vezovi više nisu u modi kao nekad. To što izradim uglavnom poklanjam prijateljima tako da mojih radova ima i u Nemačkoj, i u Kanadi i u Australiji. Imam dve ćerke. Mlađa neće da uzme ništa od toga, a starija koja živi u inostranstvu hoće – kaže teta Savka.
Ni sama ne zna koliko je toga izvezla, pokazala je samo manji deo. Jednom nedeljno autobusom ide u Slogu gde se sa prijateljicama druži i dogovara šta će da rade.
- Neko kroji, neko šije, neko veze. Svako radi ono što ume i što može i tako zajedničkim snagama napravimo nešto korisno. Pravimo mi i prodajne izložbe, ali to danas malo ko kupuje. Bez obzira na to ja uživam u tome i nastaviću to da radim – zaključuje teta Savka kroz osmeh.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.