Savo Cabunac – kolekcionar oružja, lovac i ribolovac

Kolekcionarstvo je jedan od najprivlačnijih, ali i najskupljih hobija kojima se čovek bavi. Takođe, kolecionarstvo je veoma šaroliko i raznoliko, tako da imamo ljude koji se bave hobijima poput sakupljanja poštanskih markica, novca, starih automobila, razglednica, suvenira, oružja i slično, pa sve do onih pomalo neverovatnih kao što su sakupljanje zuba, kose, pasa, gas maski itd.

Savo Cabunac kolekcionar oružja

Ipak, u svetu je, a pogotovo kod nas, najrasprostranjenije sakupljanje markica, novca, starih automobila, oruđa i oružja. Razvojem tehnologije i sveopštim društvenim otuđivanjem, sve više ljudi vraća se starinama i okreće se njihovom čuvanju i prikupljanju.

Jedan od takvih kolekcionara je i Savo Cabunac iz Vukovara, strastveni lovac i ribolovac, ljubitelj prirode. Savo je rođen u Virovitici, a sedamdesetih godina prošlog veka doselio se u Vukovar. Oduvek je voleo lov i pre rata devedesetih bio je član vukovarskog lovačkog društva.

– Lovom se bavim od 1982. godine, a ljubav prema njemu rođena je još u selu u kom sam rođen kod Virovitice. Otac mi je takođe bio lovac, ali ne nešto posebno aktivan, dok mi je tetak koji je živeo kod nas u blizini bio profesionalni lovočuvar. Već petanestak godina član sam Lovačkog društva „Fazan“ iz Bršadina i tamo lovim uglavnom sitnu divljač, srneću divljač i divlje svinje, ukoliko ih bude. Takođe, imam prijatelja kod kojih često idem u lov i na visoku divljač – istakao je Savo na početku ovog razgovora.

U lovištu je vrlo često i uvek kada ima priliku ide u lov, a posebno u zimskom periodu kada je aktivan i lov na divlje patke koji za njega ima neku posebnu draž. Jedina smetnja kada je lov u pitanju predstavlja mu narušeno zdravlje. Svoje vredne trofeje uredno čuva u svojoj lovačkoj sobi na kojoj bi mu pozavidela većina strastvenih lovaca.

– Izdvojio bih trofej jednog vepra, nekoliko dobrih srndaća, ali i šumsku šljuku koja mi je posebno draga jer je nema puno kod nas i dosta lovaca završi svoju lovačku karijeru, a da i ne puca na nju.

Ptičari omiljeni psi

Kao lovac Savo je i ljubitelj pasa pa je tako kroz svoju lovačku karijeru gledao da uz sebe uvek ima dobrog i vernog pratioca i saradnika.

– Pre rata sam imao kratkodlake nemačke ptičare, jedan kraći period nisam imao psa, a onda sam iz Nemačke uvezao jednog rasnog vajmarskog ptičara koji je bio sa mnom osam godina, nakon čega se razboleo i morao sam da ga dam na uspavljivanje. Trenutno imam jednu mladu ženku oštrodlakog ptičara koju sam zbog zdravstvenih problema manje izvodio u lov, ali nadam se da ćemo sledeće sezone više loviti zajedno – napominje naš sagovornik.

Iz ljubavi prema lovu i psima rodila se i ljubav prema oružju, pre svega lovačkom i trofejnom tako da je s vremenom ušao i u svet kolecionarstva, za koji i sam kaže da nije nimalo jeftin. U ovom momentu Savo je jedan od retkih registrovanih kolekcionara oružja na području Vukovarsko-sremske županije.

– Znam da ima nekoliko kolekcionara na našoj županiji, ne znam im tačan broj, a sa jednim poznanikom iz Vinkovaca se s vremena na vreme čujem. Iskreno, ni sam ne znam kako sam ušao u taj svet kolekcionarstva. U suštini, volim oružje i nešto od ovoga što trenutno imam sam dobio, nešto kupio ili pronašao. Ovim hobijem bavim se petanestak godina, registrovan sam za staro i trofejno oružje od 1870. godine i starije, kao i sve oružje na crni barut. U momentu kada sam ja obavljao registraciju, morao sam da obezbedim jednu sobu gde bi to oružje bilo smešteno i nakon registracije i dobijanja dozvole imam pravo da takvo oružje kupim od svakog, ali mogu da prodam samo registrovanom kolekcionaru – naglasio je Cabunac.

Lovačka soba po meri iskusnog lovca

U maloj, ali veoma lepo uređenoj lovačkoj sobi tako, pored niza trofeja divljači, možemo da vidimo i nekoliko revolvera, pušaka, sablji, noževa. Među takvom kolekcijom teško je odabrati najdraži eksponat.

– Svi su mi na neki način dragi. Imam dve sablje koje su po meni dosta vredne, par pušaka koje su izuzetno stare i kojima se ne zna tačno poreklo. Tu su karabini, malokalilbarka, nekoliko sačmara, pištolja, revolvera i kubura nabijača i teško je nešto od njih izdvojiti kao najdraže.

Danas nove primerke oružja Savo nabavlja po potrebi, odnosno ukoliko mu se ukaže neka prilika i ukoliko je cena prihvatljiva. U početnom periodu to je bilo daleko više i češće. Od starog oružja ne odvaja se ni u lovu, pa tako sa sobom često ponese i jednu od svoje dve sačmarice kokotare.

– Izuzetno volim i lovačke noževe, to mi je neka manija jer sam po struci mesar i ceo život sam radio sa noževima. Gde god sam naišao i video lep lovački nož morao sam da ga uzmem, jednostavno nisam mogao proći, a da ga ne kupim tako da ih danas imam stotinak komada.

Savo Cabunac kolekcionar oružja

Kao i većina lovaca i Savo voli druženje, pogotovo sa kolegama lovcima, pa su njegova lovačka soba i prostor oko nje uvek rado primali dobro društvo. Kako sam kaže, takvih druženja je danas sve manje što je jedna opšta odlika celokupnog društva. Ipak, uz sve to, Cabunac kao kolekcionar zaslužuje svaku pohvalu, kako zbog uloženog truda i finansija, tako još više zbog očuvanja lovačke tradicije i starog oružja.

– Među puškama koje bih izdvojio ima jedna kojoj poreklo ne znam. Znam samo da je to američka puška. Kalibar joj je strašno jak iako ne znam kakva ide municija, jer nju ne mogu nabavljati. Nišan joj je čak do 1600 metara, sistem joj je čudan, jednometka je i nigde nisam takvu ni sličnu video. Draga su mi i dva floberta koje posedujem, oni su kalibra 9 milimetara, jedan je karabin, a jedan je sačmara. Neke od tih pušaka su ispravne, neke nisu, ja ih ne želim popravljati jer služe mi samo za ukras – kaže Cabunac.

Nemačka oficirska sablja

Među nekoliko sablji koje poseduje, Savo svakako izdvaja sablju od nekog nemačkog oficira iz Drugog svetskog rata koju je kupio od njegovog sina.

– Pored te sablje veoma mi je draga i jedna francuska, za koju smatram da je dosta vredna i verovatno je bila po nekakvim ratovima što mogu da zaključim po njenim oštećenjima. Na njoj se nalaze čak i inicijali i broj, pretpostavljam da bi se moglo doći barem približno do njenog porekla, ali nisam se nešto puno trudio oko toga. Izdvojio bih i kuburu sa sabljom koja se nalazi između dve cevi ovog pištolja.

Komentariši