Sećanje na žrtve logora Jadovno

U organizaciji Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština, Eparhije gornjo-karlovačke i Saveza antifašističkih boraca i antifašista RH( SABA), 24. juna ispred Šaranove jame i centralnog spomenika obeležen je Dan sećanja na Jadovno.

logor Jadovno

Na ovogodišnjoj komemoraciji predstavljena je novopostavljena spomen-ploča sa hronologijom događaja u logorskom sistemu Gospić-Jadovno-Pag, te upućen poziv na nepodeljenu posvećenost države i društva u iznošenju pune istine o uzrocima, razmerama i posledicama zločina koji su počinjeni od Velebita do Paga.

Dan sećanja na Jadovno, kompleks ustaških logora Gospić-Jadovno-Pag, ove godine po deseti put obeležen je komemorativnim okupljanjem na Velebitu kod Gospića. Ispred Šaranove jame, mesta gde su ustaše bacale leševe najsvirepije ubijenih žrtava, zapaljene su sveće, a potom služeno opelo svim pravoslavnim žrtvama od strane monaštva i sveštenstva Gornjo-karlovačke i Slavonsko-pakračke eparhije, i kadiš za poginule Jevreje, glavnog rabina u Republici Hrvatskoj Luciano Moše Prelevića.

Nakon pomena žrtvama kod Šaranove jame, vence su položile delegacije Vlade i Sabora na čelu s državnom sekretarkom Nevenkom Benić, ambasade Srbije u Hrvatskoj, SNV-a, ZVO-a, Koordinacije jevrejskih opština, VSNM-a Vukovarsko-sremske županije, dožupan Vukovarsko-sremske županije Đorđe Ćurčić, predstavnika Ličko-senjske županije, SABA-e, Udruženja boraca, potomaka i poštovalaca 6. proleterske divizije ‘Nikola Tesla’ i 35. udarne divizije NOVJ iz Beograda.

Biti antifašist danas je najveća sramota

U ime Koordinacije jevrejskih opština, Ognjen Kraus rekao je da je odmah, nekoliko dana nakon osnivanja NDH, usledilo formiranje tih logora za progon, pljačku, neposredni teror, političko nasilje, deportacije i organizovana ubistva u kojima je vladao zakon kame i malja.

– Danas smo ovde da odamo počast žrtvama ovog prvog logora smrti takozvane NDH, logora koji je uspostavnjen u aprilu 1941. godine, samo nekoliko dana nakon proglašenja zločinačke tvorevine koja se zvala državom. Državom koja je jedina, osim nacističke Nemačke, imala svoje rasne zakone. Država koja je imala svoje koncentracione logore jedina u Evropi, kojom su upravljali njeni podanici. Države koja je uspostavila na svom teritoriju više od pedeset što sabirnih, što koncentracionih logora smrti, gde je vladao zakon malja i kame, gde su klana deca, žene, muškarci, starci zbog svoje rasne, verske, narodne ili političke pripadnosti; Romi, Srbi, Jevreji, Hrvati i svi ostali protivnici tog režima. Ovaj logor smrti funkcionisao je nešto više od četiri meseca, i za to vreme uspele su Ustaše ubiti na hiljade nevinih žrtava – izjavio je Ognjen Kraus u svom obraćanju.

Jadovno spomen ploča

U današnje vreme žrtve počinjene od strane NDH pokušavaju se umanjiti, a s druge strane ubijeni pripadnici ustaških snaga se prikazuju kao nevine žrtve.

Ovo mesto ovde prepušteno je zaboravu. Ne spominje se, već naprotiv, nastoji se prikazati kao izmišljotina kao što se žele prikazati i ostali logori na teritoriju nekadašnje NDH. Sabirni i koncentracioni logori smrti, takozvane NDH, nisu obeleženi, osim nekoliko izuzetaka, a bilo ih je više od pedeset. Devedesetih godina prošlog veka uništena su sva obeležja ovog logora, spomenik žrtvama kipara Ratka Petrića, kao i 2.500 drugih spomenika narodnooslobodilačke borbe, antifašističkog pokreta koji se, isto tako, rodio u Hrvatskoj. Samo zahvaljujući antifašističkom pokretu Hrvatska može zahvaliti svoje današnje postojanje, ali danas je najveća sramota biti antifašist – rekao je Kraus, ističući da se ne mogu upoređivati žrtve Jasenovca i Blajburga.

– Naša državna vlast komemoriše žrtve Blajburškog polja uz najviše državne počasti, gde je stradala uglavnom ustaška vojska koja se nije predala, iako je Drugi svetski rat bio završen i bila je potpisana kapitulacija, a ne komemorišu se žrtve na Macelju i Teznom. Ta ista vlast, predsednici Republike, Sabora i Vlade ne nalazi za shodno poslati i predstavnike na obeležavanje 75. godišnjice bitke na Sutjesci, gde je poginulo više od 3.000 mladića, najviše iz Šibenika i Splita – rekao je predsednik Koordinacije jevrejskih opština i pozvao vlasti da postupaju po Ustavu i ostalim zakonskim propisima kada je u pitanju veličanje NDH i negiranje ustaških zločina.

Istorijski revizionizam i dalje na snazi

Veljko Kajtazi, predstavnik romskog naroda i saborski zastupnik 12 nacionalnih manjina, rekao je da današnja sloboda predstavlja obavezu da se sećamo onih koji su stradali, jer su naši životi protkani senom njihovog stradanja.

– Ne želimo zaboraviti na naše žrtve i moramo reći ne fašizmu u 21. veku jer ćemo se samo tako osloboditi okova. Samo uz punu slobodu i mir te punu istinu, nove se generacije mogu osloboditi tih sena, jer borba za punu slobodu i mir podrazumeva i borbu za društvo u kojem svi građani uživaju jednakost prilika i ekonomske i pravne sigurnosti, nezavisno od tog pod kojim su se suncem rodili i pobedu društva u kojem neće biti ‘naših’ i ‘njihovih’ – istakao je Kajtazi.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca, Franjo Habulin, podsetio je okupljene da su u aprilu 1941. godine kaznionice Okružnog suda u Gospiću pretvorene u sabirno-tranzitni logor i mučilište koje je zauzimalo teritoriju od Gospića do Karlobaga, kao i deo Paga, gde je od aprila do avgusta deportovano na desetine hiljada ljudi, koji su likvidirani bez suda, po rasnim zakonima, po uzoru na nemački nacizam i italijanski fašizam, te da je upravo reakcija na te strašne zločine NDH bio partizanski pokret. Habulin je naglasio i da je u Hrvatskoj, i dalje, revizionizam koji veliča NDH.

Jadovno spomenik

– Danas revizionisti istorijskih istina Tita nazivaju zločincem, kao i njegove partizane, za jugoslavensku federaciju govore da je bila tamnica naroda, a upravo su oni isprali ljagu s hrvatskog naroda koju mu je naneo ustaški režim NDH. S druge strane više od 20 godina u Hrvatskoj se revitalizuje ustaška ideologija. Današnja referendumska nastojanja za smanjenje prava nacionalnih manjina prvi su korak do novih proterivanja, progona, nasilnog pokrštavanja, koncentracionih logora, pa možda i formiranja neke nove NDH, što se ne sme dogoditi. Istina, tih procesa nije pošteđena ni Evropa ni naše susedstvo, ali to nas ne može utešiti.

– Današnji državni vrh jasno se i nedvosmisleno mora ograditi od NDH, zaustaviti rehabilitaciju ustaških zločina, maknuti iz javnog prostora ustaška obeležja i pozdrave, zaustaviti reafirmaciju retrogradne ideologije koja bi nas vratila više od 80 godina unazad, a Hrvatsku mora nedvosmisleno pozicionirati kao modernu državu zasnovanu na tekovinama antifašizma – poručio je Habulin te izrazio nadu da većina ipak nije za retrogradne procese.

Dolazićemo ovde dokle god nas ima

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac u svom govoru istakao je kako su u neobeležene velebitske jame i dubine Jadranskog mora pobacani pobijeni, odnosno desetine hiljada žena, dece i muškaraca. Pozvao se i na nedovršena istraživanja istoričara Đure Zatezala koja pokazuju da je u logoru bilo 42.000 ljudi, ali i na pisanja Slavka Goldštajna, po kojima ih je bilo 28.000.

Pupovac je pročitao i stihove pesnika Ante Zemljara u kojima tela predana gromačama prozivaju savest ljudi: “Ako nismo u vašu savest ušli, uzalud ste došli da nas posetite“, te podsetio da su narodi žrtava na obližnjem otoku Pagu, u uvali Slana, poslednjih godina dva puta postavili spomen-ploče koje su vrlo brzo uklonjene, i niko nije bio ni okrivljen ni kažnjen zbog toga, te obećao da će ploče biti postavljene i treći put.

Jadovno-venac

– Dok nas ima, dok nas bude, naša je obaveza da dolazimo na ovo mesto. Koliko bi danas ova zemlja bila demografski bogatija da su se ljudi na vreme zapitali o smislu, svrsi i sudu onih koji su ovde umrli. Ovo mesto je naročito jezivo i zato što su ustaše bile uverene da čine bogougodno delo, dobro za državu i naciju, uvereni da se drže deset Božjih zapovesti, pa i one ‘ne ubij’ jer su žrtve smatrali neljudima. Isto tako čovek se mora zapitati zašto je tih 28.000 ili 42.000 žrtava manje vredno od onih koji su stradali u ratu od 1991. – 1995. i zašto za današnju Hrvatsku ti ljudi nemaju istu vrednost kao ljudi koji su stradali nakon njih. Prilike da se tačne brojke utvrde davno su propuštene, sada se pozivamo na svedočenja, zapise i razne dokumente, ali mi smo ovde da bismo se prisetili žrtava, nezavisno o konačnom broju i da bismo se setili okrutnosti zločina, neljudskosti ideje jednog režima koji je pokrenuo zločine prema tolikom nevinom svetu koji ovde komemorišemo. Zašto ljudima iz politike i crkve, društva u celini, ovo mesto nije mesto savesti? Zašto je moguće da u školama decu podučavaju ustaškim vrednostima, kao u Brodarici kraj Šibenika? Zato, jer u školskom sistemu nema jasne društvene svesti da je ustaški režim bio zločinački režim koji je organizovao genocid prema Jevrejima, Romima i Srbima, i da te svesti u potrebnoj meri nema ni u drugom javnom prostoru – istakao je, između ostalog, Pupovac, rekavši kako mnogi danas govore o tome kako stradanja nije bilo, te šire neistine i laži za koje niko ne odgovara.

Nekoliko stotina ljudi, pristiglih autobusima iz svih krajeva Hrvatske, imalo je priliku da vidi i nove spomen-ploče koje su u organizaciji SNV-a postavljene na zid oko spomenika, a na kojima su osim podsećanja na to što se dešavalo od aprila do avgusta 1941., i karte s lokacijama logora i stratišta, te pomenuti stihovi Ante Zemljara.

Komentariši