Šengen doneo otvorene granice, ali i veće cene

Nakon što su pre skoro 28 godina Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija postale prve evropske zemlje koje su implementirale Šengenski sporazum iz 1985. godine, početkom ove godine Republika Hrvatska postala je 27. pridružena članica. Ovim pristupanjem je omogućeno da se ulazi i izlazi iz susednih zemalja članica Slovenije i Mađarske bez granične kontrole.

Povodom ovog istorijskog događaja, posetili smo baranjsko mesto Kneževo, udaljeno samo nekoliko kilometara od graničnog mađarskog mesta Udvar, ali i dvadesetak kilometara od granice sa Srbijom. Zbog blizine granice meštani Kneževa često idu u kupovinu u ove dve susedne zemlje. Međutim, ulaskom u Šengen, mnogo toga se promenilo sa odlaskom u Mađarsku. Nešto na bolje, ali nešto i na gore.

- Pre pandemije koronavirusa često smo išli u Mađarsku. Isplatilo se bukvalno sve što smo tamo kupovali, tamo sam oblačila svoju decu i bilo je mnogo isplativije. Za vreme korone nismo odlazili, a posle smo opet počeli jer se isplatilo, pogotovo za kupovinu mesnih prerađevina i sokova. Ranije su bile velike gužve, čekalo se dosta dugo u koloni i to nas je nekad sprečavalo da odemo jer smo znali čekati i po dva sata. Bilo je slučajeva i da se okrenemo nazad kući jer živimo blizu – prepričava Zlata Mihajlović kako je nekad izgledao odlazak u kupovinu u Mađarsku.

Benzinska stanica u Udvaru, nekada popularno mesto za kupovinu

Ipak, sada se dosta toga promenilo. Gužve na granici više nema, međutim kupovina u Mađarskoj se više ne isplati.

- Mađari su počeli da ograničavaju kupovinu proizvoda za svakodnevnu upotrebu poput brašna, šećera i ulja. Uglavnom smo zbog toga svi i išli jer je do pre Nove godine bila velika razlika u ceni. Sada je to svedeno na minimum pa nam se ne isplati ići tamo za kilogram brašna ili litru ulja i mleka. I dalje se može povoljno kupiti piletina i sokovi, ali ništa drugo. To dosta znači za naš kućni budžet jer živimo od penzije i ja povremeno radim. Lično sam se obezbedila namirnicama za bar pola godine dok se moglo povoljnije trgovati – navodi Zlata razloge zašto stanovnici Hrvatske sve manje odlaze u kupovinu u Mađarsku.

Udar na kućni budžet, nema više preke potrebe za odlaskom u Mađarsku

Prema rečima naše sagovornice, poskupelo je sve: od odeće u trgovačkim centrima u nekadašnjoj „šoping meki“ Mohaču do mlečnih proizvoda i mleka jer je cena jednog litra skočila čak i do dva evra. Sve ovo navelo je Mađare da počnu obilaziti trgovine po Belom Manastiru.

Na nekadašnjem graničnom prelazu Duboševica-Udvar ostale su samo prostorije bivše granične kontrole na kojoj se nekad čekalo i po nekoliko časova jer je Mađarska tad bila krajnja zemlja Šengena. Sada automobili slobodno prolaze bez da staju i putnici pokazuju dokumente. U blizini prelaza, nalazi se granična policijska stanica Beli Manastir.

- Što se tiče granica, granični prelazi sa Mađarskom i Slovenijom više nisu u funkciji, ne postoje, putnici slobodno mogu da saobraćaju između tih država, bez ikakvih kontrola. Za uvoz robe je zadužena carina, ali znači isto kao i za prolazak osoba, takođe ne postoje kontrole. Na ovom graničnom prelazu smo i pre imali značajno povećanje saobraćaja u odnosu na neke pređašnje godine pa se ulaskom u Šengen nije mnogo toga promenilo – pojašnjava pomoćnik načelnika policijske stanice za graničnu kontrolu Beli Manastir Dario Ljubić.

Vozila slobodno prolaze granicom između dve zemlje članice Evropske unije, a osim kućica gde su nekad bili granični policajci, uspomene na kilometarske kontrole predstavljaju i žičane ograde koje su mađarski zvaničnici postavili za vreme najvećeg talasa imigracione krize sa Bliskog istoka. Ipak, najveće olakšanje ulazak u Šengensku zonu doneo je onima koji granicu prelaze na dnevnoj bazi – šoferima kamiona. „Milina!“ viče nam jedan mladić iz kabine kamiona bosanskohercegovačkih registracionih oznaka, a nakon nekog vremena prolazi i njegov kolega iz jedne čepinske firme.

- Super je, nema čekanja. Mnogo se dobije na vremenu, a ranije se vreme gubilo na stajanju dok se čekao prelazak, a to je veoma važno u našem poslu. Potrebno je da se vremenski dobije kako bismo brže odradili posao. Ranije smo za ulazak u Hrvatsku znali čekati sat pa čak i do tri sata, u zavisnosti od dana. Svaki dan prelazim granicu pa mi ovo veoma znači – zadovoljno nam odgovara šofer.

Ne obližnjoj benzinskoj pumpi u Udvaru, nekad je bilo mnogo automobila iz Hrvatske, a sada ih ima samo nekoliko. I sami smo se uverili u ogromni skok cena pa smo tako nekoliko prehrambenih namirnica platili preko 20 evra. Mnogo toga je dostupno na hrvatskom jeziku, čak se i prodavačice sporazumevaju, ali tvrde da ne znaju dovoljno kako bi dale izjave. Ipak, uspele su nam reći da u suprotnoj smeni rade dvoje kolega iz Hrvatske.

Namirnice koje smo uspeli da kupimo za dvadesetak evra u Udvaru

Veća ograničenja na granici sa Srbijom

I dok se ka Mađarskoj i nazad slobodno saobraća, za ulazak i izlazak iz Srbije je i dalje potrebno da se čeka na granicama. Ulaskom u šengensku zonu Hrvatska je postala granična zemlja EU prema Srbiji i Bosni i Hercegovini.

- Republika Hrvatska je već od ranije preuzela šengenske zakone pa smo ranije počeli da postupamo po tim zakonima i provodili pojačane kontrole kako bismo uopšte mogli da pristupimo prostoru Šengena. Drugačija procedura je za državljane Evropske unije, dok za državljane drugih zemalja postoji detaljnija procedura u kojoj se provodi utvrđivanje uslova ulaska i ostalih okolnosti da bi mogli da uđu i borave u Republici Hrvatskoj. Nismo primetili povećan saobraćaj barem što se tiče graničnog prelaza Batina-Bezdan. Pojačan je teretni saobraćaj, ali to traje unazad dve godine, bez obzira na ulazak Hrvatske u prostor Šengena – priča Dario Ljubić o uslovima na granici između Hrvatske i Srbije.

Kako kaže naš sagovornik, policija je bila dobro pripremljena na nova pravila jer je ulazak u šengensku zonu dugi niz godina bio cilj Republike Hrvatske. Policijski činovnici koji su radili na graničnoj kontroli, preusmereni su na postojeće granice ili u druge policijske stanice.

U Srbiju često ide još jedan meštanin Kneževa Zoran Milošević. Kao i njegovoj sumeštanki Zlati, kupovina u susednoj zemlji je nekada veoma rasterećivala kućni budžet.

- Blizina granice nam je veoma značila do pre dve-tri godine jer su tada cene u susednim državama bile dosta niže nego kod nas. Pre pandemije koronavirusa mnogo se više išlo i u Srbiju i u Mađarsku. Posle toga su usledila ograničenja pa neki nisu išli po dve godine van granica Hrvatske. Cene su sada dosta podignute, pogotovo u Srbiji, gotovo su se izjednačili sa nama, osim što je tamo jeftinije piće. Prehrambeni proizvodi su isti kao i kod nas, čak je nešto i skuplje. Posećujem Bezdan i Sombor, to su nama dva najbliža mesta. U Somboru je veći izbor, a Bezdan nam je bliži. Međutim sada slabo idemo jer je i Republika Hrvatska uvela striktnija ograničenja prenosa robe preko granice, ranije smo mogli da unosimo voće i povrće, međutim pre ulaska u Šengen to je ograničeno i više nemamo razloga da idemo u kupovinu – kaže Milošević.

Zoran Milošević

Ranije je, kaže nas sagovornik, u Bezdanu sve bilo oko 10 i 20 odsto jeftinije. Uz piće, jeftinije su i cigarete, ali je i tu smanjeno ograničenje na dve kutijice po osobi.

- Hrana i građevinski materijali su nekada bili i duplo jeftiniji. Sada su i tu cene dosta skočile, pa je skoro i skuplje nego kod nas. Nekad smo išli u Bezdan i Sombor i u slobodno vreme, posećivali smo restorane i kafiće jer je bilo dosta povoljnije, a sad idemo u obližnje objekte u Hrvatskoj – zaključuje Zoran Milošević.

Hrvatska je čekala i dočekala, put ka zapadnoj Evropi je sada i praktično otvoren, dok u slučaju istoka još uvek nema ništa novo. Kontrole na granicama sa državama EU su ukinute, ostale su samo geopolitičke granice.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.