Tribina o manjinskom obrazovanju u Vukovaru izazvala veliku pažnju

Oprečna mišljenja, različita stajališta, diskusije, nezadovoljstvo ili zadovoljstvo trenutnim obrazovnim stanjem u Vukovaru obeležilo je novi program Evropskog doma i fondacije Fridrih Ebert. Nakon uvodnog izlaganja izvršne direktorke Evropskog doma iz Vukovara Dijane Antunović Lazić usledilo je predstavljanje rezultata studije o obrazovanju nacionalnih manjina u Hrvatskoj koje je prikazala profesorka sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu Dinka Čorkalo Biruški.

- Govorili smo o rezultatima dve studije. Prva studija je imala naziv „Integracioni procesi u mešovitim zajednicama“ koju smo radili od 2015. do 2020. godine i druga studija koju smo radili samo u Vukovaru, u decembru 2020. gde smo ponovili neka od pitanja iz naše prethodne studije. Istakla bih da je prva studija rađena u četiri etničke zajednice, odnosno sa svim učenicima i roditeljima koji se školuju po modelu A. Ono što je to istraživanje pokazalo, a za šta smo imali naznake sa nekih od naših ranijih istraživanja koja smo provodili u Vukovaru 2001, jeste da su međuetnički stavovi dece i roditelja u Vukovaru zapravo lošiji nego u drugim multietničkim zajednicama. Ne raspravljamo o tome da li valja model A ili ne, nego o tome šta možemo učiniti da se deca uzajamno integrišu i da se vršnjački odnosi poprave – pojašnjava Dinka Čorkalo Biruški koja dodaje i da istraživanja u Vukovaru s kraja prošle godine pokazuju da hrvatska i srpska deca više ne trebaju jedna drugu jer 71 odsto dece nema niti jednog najboljeg prijatelja iz druge etničke grupe.

Izdana publikacija koja sadrži rezultate istraživanja

U vezi rezultata istraživanja izdana je i publikacija „Grad zarobljen politikom“ koja prati rezultate istraživanja nacionalnih manjina koje žive u Republici Hrvatskoj. Naučnici su otkrili da u Vukovaru nedostaje vannastavnih aktivnosti gde bi se deca družila, što je, kako kažu, veoma važno za napredak zajednice, ali i za poboljšanje demokratske slike Hrvatske. Ipak, ima i pozitivnih primera saradnje dece različite etničke pripadnosti.

Dinka Čorkalo Biruški predstavlja rezultate istraživanja

- Pohvalan je rad muzičke škole u Vukovaru koju deca zajedno pohađaju bez obzira na nacionalnu pripadnost. To je velik pomak kojeg u prošlosti nije bilo. Ono što je poželjno je da u okviru škola ima zajedničkih aktivnosti gde bi svi učenici mogli da učestvuju u radu, na primer pozorišna scena ili neki drugi oblik umetničkog izražavanja u popodnevnim časovima. Studije pokazuju da u vukovarskom kontekstu vršnjaci nemaju dovoljno kontakata sa drugim nacionalnostima što je dugoročno loše jer postoje paralelni svetovi – poručuje Blanka Smoljan iz Fondacije Fridrih Ebert.

Skup su obeležile česte replike i različita stajališta

Posle izlaganja rezultata studija održana je veoma sadržajna panel-diskusija uz koju, su uz Čorkalo Biruški, učestvovali direktorka Uprave za odgoj i obrazovanje pri Ministarstvu obrazovanja Republike Hrvatska Vesna Šerepac, direktorke Osnovne škole Siniša Glavašević i Slavica Mišić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Siniša Tatalović i potpredsednik Vlade RH Boris Milošević koji je rekao da ne bi govorio o obrazovanju u Vukovaru kao o problemu.

- Obrazovanje nacionalnih manjina u Hrvatskoj ne bi trebalo da predstavlja problem. Nastave na manjinskim jezicima i pismima pokazuju da nam je zajednica bogata, da je integrativna i ona je svakako dodatna vrednost hrvatskom društvu i treba tako da je posmatramo. Ako je tako moguće posmatrati manjinsko obrazovanje u Istri, onda je po meni moguće na području cele Republike Hrvatske. Ne bih govorio o Vukovaru kao problemu, a ako postoje određeni izazovi treba da se razgovara i da se pusti da o tome razgovara struka i roditelji, da se nedostaci promene i budu uvek u dijalogu sa manjinskom zajednicom, a na politici je da stvara okvir tolerantnog društva gde ćemo uključiti sve zainteresovane. Zakone, propise i međunarodne konvencije imamo i mislim da imamo pravni okvir koji treba da se primeni u praksi – rekao je novinarima Boris Milošević.

Za ovaj skup vladala je velika zainteresovanost, što javnosti, što političkih predstavnika pa su tako prisutni bili zamenik župana Vukovarsko-sremske županije Srđan Jeremić, oba zamenika gradonačelnika Vukovara Srđan Kolar i Filip Sušac, predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić, predsednik vukovarskog Gradskog veća Željko Sabo kao i još nekoliko predstavnika političkog života, ali i obrazovnih ustanova. Neki od njih su postavljali pitanja panelistima, komentarisali tribinu, a bilo je i mnogo oprečnih mišljenja pa je panel-diskusija sadržavala sve ono zbog čega je i bila organizovana.