U Voćinu se još jednom prisetili zločina iz Drugog svetskog rata

Više od 250 meštanina Kometnika kod Voćina ubile su ustaše 13. i 14. januara 1942. godine. Spomen-кuća, u čijem su podrumu stradali, ponovo je obnovljena i osveštana ove godine.

Sećanje na žrtve iz Voćina naslovna

Masakr nad meštanima Kometnika kod Voćina odigrao se 13. i 14. januara 1942. godine, a sećanje na ovaj zločin kada je ubijeno više od 250 ljudi svake godine održava se u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Virovitičko-podravske županije i opštine Voćin. Tako je bilo i ove godine kada su se posetioci najpre okupili u parohijskom domu kod Crkve svetih Otaca Prvog Vaseljenskog sabora gde je održana liturgija koju je služio paroh slatinski Dragan Gaćeša.

Parastos je zatim održan kod spomen-kosturnice u kojoj su sahranjene žrtve iz Kometnika i zaseoka Dobrić, Jorgić i Zubići. Nakon polaganja venaca okupljenima se najpre obratila predsednica VSNM-a Virovitičko-podravske županije Milena Lazić, a potom i u ime Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Lazo Đokić.

– Svi vi koji godinama ovde dolazite i oni koji ste prvi put ovde, mislim da razlike nema i da svi dobro znate zašto smo se danas okupili. Već drugu godinu na ovom mestu pokušavam nešto da kažem, ali mi se čini da bi tišina ovde najviše govorila. Nema reči, teško ih je izabrati i izgovoriti ih – rekla je Milena Lazić.

– Nama se često prebacuje da mi negujući kulturu sećanja živimo u prošlosti, a mi odgovaramo da se na taj način sećamo naših slavnih predaka koji su imali hrabrosti i volje da se suprotstave fašizmu. Negujući kulturu sećanja mi prenosimo i našim potomcima zašto su naši preci dali živote. To ponovaljanje je bitno jer i danas ovde imamo zle horde sa profašističkim idejama. Dolazim iz Vukovara gde je nedavno oskrnavljeno pravoslavno groblje, a sličan slučaj imali smo i na Kordunu. Kome to smeta i da li ovde mogu da žive ljudi svih vera i nacija? Država mora takve ljude da sankcioniše primerenim kaznama, a ako to ne bude oni će i dalje raditi stvari koje će zaoštravati odnose među narodima – naglasio je Lazo Đokić.

Sećanje na žrtve iz Voćina teskt

Stradanje meštana voćinskog kraja došlo je kao odmazda za jednu partizansku akciju na Papuku u kojoj je ubijeno pet ustaša, a partizani su se nakon nje zbog snega sklonili u Kometnik. Iako su u tom trenutku partizani već bili evakuisani na Papuk, njihovim tragom u Kometnik dolaze ustaše koje 13. i 14. januara ubijaju 261 meštanina prema podacima istoričara Milana Radanovića. Najveći broj žrtava ubijen je u dvorištvu jedne kuće u Voćinu, a noć pre streljanja više od 150 ljudi je mučeno i nagurano u podrum te kuće gde su ležali jedni na drugima.

– Imao sam priliku da upoznam Savu Bojčića koji je umro pretprošle godine u svojoj 96. godini, a koji je jedan od retkih koji je preživeo zatvaranje u ovom podrumu. Uz njega je preživelo još osam ljudi od kojih je on bio najmlađi i dugo nam je prenosio to svedočanstvo. Ustaški žandar Luka Mustapić ga je spasao, a na njegov nagovor je pušteno još osam ljudi da zakopa ubijene i oni su na taj način preživeli. Luka Mustapić je nakon rata odslužio devet godina zatvora, a posle toga došao je na otvorenje spomen-kosturnice. U zlom vremenu bilo je dobrih ljudi, jednako kao što u dobrim vremenima, u kojima nas niko ne ubija i ne proganja, ima loših ljudi – rekao je zamenik župana iz redova pripadnika srpskog naroda Igor Pavković na skupu koji se u međuvremenu preselio ispred kuće koja je bila mesto najvećeg zločina.

Ta kuća nazvana je „14. januar“ i igrom slučaja do danas nije srušena i predstavlja jedno od retkih sačuvanih mesta zločina iz Drugog svetskog rata. Kuća je poslednjih godina i obnavljana, a ovom prilikom je i osveštana.

Sećanje na žrtve iz Voćina Kuća 14 januar
Spomen-kuća 14. januar

– Na području naše opštine je tokom prošlog rata srušeno sve do čega se došlo pa i ona spomen-kosturnica gore u Kometniku, ali ovo mesto nikada nije dirano. Ovo je bila pomoćna zgrada u opštinskom vlasništvu i preživela je dva totalna uništenja u dva različita rata. Zahvaljujem se opštini koja je sada dozvolila radove i Srpskom narodnom veću koje je obnovu finansiralo. Ovo je produženje života ove svetinje. Važno je i da se zahvalimo Peri Radojeviću koji živi u kući pored, a koji je sa svojom porodicom ovo mesto održavao poslednjih 30 godina – istakao je Igor Pavković.

Obnova kuće „14. januar“ trajala je nekoliko godina, a rađena je po projektu arhitektkinje Sare Nasić koja se takođe obratila prisutnima i naglasila kako je obnova podruma rađena sa ciljem da posetioci osete težinu koju su osećali uhapšeni koji su tu zatvoreni. Gornji deo kuće zamišljen je kao izložbeni prostor koji će uskoro takođe biti uređen.