Za 458 dana zatvora 32.000 evra odštete

Srbinu koji je bio optužen za ratni zločin, odnosno ubistvo šesnaestogodišnjeg dečaka, Hrvatska zbog neosnovane optužbe i vremena koje je nevin proveo u istražnom zatvoru mora da plati odštetu.

Slavko Bubalo 31.07.2024.

Foto: Visoki i kazneni sud Republike Hrvatske

Dragutinu Hajduu, sedamdesetčetvorogodišnjem Vukovarcu koji je 16. marta 2020. godine na povratku iz Srbije u Kanadu uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou i 30. oktobra iste godine izručen u Hrvatsku zbog optužbe za ratni zločin, država će morati da plati odštetu u iznosu od 32.000 evra jer je na kraju dokazao nevinost i pravosnažnom presudom suda oslobođen krivice – prenosi N1 televizija.

Hajdu je optužen da je s još dvojicom pripadnika srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. nakon pada Vukovara na „Veleprometu” zlostavljao maloletnog šesnaestogodišnjeg dečaka Sinišu Rajkovića. Optužnica je njega i pomenutu dvojicu teretila da su dečaka nakon što su ga prethodno brutalno pretukli izboli bajonetima i ubili. Rasplet suđenja čekao je u istražnom zatvoru u kom je proveo 458 dana. Nepravosnažnom presudom 21. juna 2021. godine oslobođen je krivice i pušten da se brani sa slobode. Oslobađajuću presudu u novembru 2022. godine potvrdio je i Visoki kazneni sud.

Tokom postupka provedena je i rekonstrukcija događaja u Veleprometu, a Barbarić, kao jedina svedokinja nije mogla uverljivo da opiše tačnu lokaciju ubistva maloletnog Siniše, jer prostorija koju je opisala u svom iskazu u Veleprometu ne postoji. S obzirom na neuverljive dokaze i činjenicu da Hajdua niko drugi nije teretio, on je oslobođen optužbe. Zanimljivo je da je svedokinja Ružica Barbarić pre rata bila udana za Hajduovog rođenog brata, a njeno svedočenje Hajdu je na sudu ocenio kao osvetu prema njemu zbog svojevremeno narušenih porodičnih odnosa.

Nakon svega Opštinski građanski sud u Zagrebu je sredinom jula ove godine prihvatio njegov zahtev za odštetu zbog neosnovanog hapšenja i pritvaranja.

- Ja sam državljanin Kanade i porodičan čovek. Protiv mene nikada ranije nije vođen ni jedan kazneni postupak. U procesu na Županijskom sudu u Osijeku na teret mi je stavljeno jedno od najtežih kaznenih dela. Nikako nisam mogao da prihvatim da sam nevin optužen za tako strašan zločin. Optužbe su mi bile grozne pogotovo jer sam i sam imao decu istog uzrasta kao i žrtva za čiju smrt sam bio optužen - izjavio je na sudu dodajući da je tokom boravka u istražnom zatvoru patio od nesanica, mučnine, teskobe i stresa, da nije mogao da jede zbog čega je bio iscrpljen i slab. Rekao je i da su ga u zatvoru neki od zatvorenika maltretirali.

- Brojni mediji pisali su o kaznenom postupku koji je protiv mene vođen i javnost me već bila osudila. To je kod mene izazvalo strah hoću li uspeti da dokažem svoju nevinost. Bio sam suočen s pretnjom kazne zatvora od minimalno 20 godina, što bi, s obzirom na moje godine, zapravo značilo doživotni zatvor. Bio sam odvojen od svoje porodice koja zbog epidemioloških mera vezanih za Kovid-19 nije mogla da me posećuje. Sve je to rezultiralo dodatnim strahom, teskobom i nemoći – opisao je Hajdu proživljene nevolje u svom iskazu na sudu.

„Uhićen krvnik! Okrutno je ubio dječaka u Vukovaru”, „Četniku koji je ’91. u Vukovaru ubio Sinišu (16), država je obnovila kuću”, „Optužen za ratni zločin u Vukovaru; mučio i ubio 16-godišnjaka”, samo su neki od naslova u medijima koji su njegovu krivicu već videli kao gotovu stvar.

Sud je tužbu koju je Hajdu podneo prihvatio jer svako ko je nedužan proveo određeno vreme u zatvoru zbog toga ima pravo na odštetu. Država na presudu još uvek može da se žali.