Knjiga Milojka Budimira predstavljena u Vukovaru

Knjiga „Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske“ donosi pregled sakralnih spomenika i crkava Srba iz Hrvatske od kojih su mnogi na razne načine stradavali tokom čitavog 20. veka, kao i pregled arheoloških lokaliteta kninske krajine. Milojko Budimir je i sam istoričar–arheolog koji je do Oluje radio kao kustos i direktor muzeja u Kninu. Danas živi u Beogradu, a predsednik je i Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske.

– Srbi iz Hrvatske imali su burnu i tragičnu istoriju, ali imaju šta da zabeleže kada je spomenička baština u pitanju. Ovo je prilika da deo te istorije uđe u korice jedne knjige. Potrudio sam se da to predstavim na jedan objektivan način. Kao arheolog imao sam priliku da obiđem mnogo lokaliteta na prostoru bivše Republike Srpske Krajine i da sagledam svu dubinu tragedije. Prošle godine smo obeležili sedam vekova manastira Krupa i to je bio povod da objavim ovu knjigu, da još jednom progovorimo o tim našim svetinjama koje su iz 14., 15. i 16. veka. Pokušao sam da progovorim i o stradanju tih objekata od kojih su neki iznova i iznova rušeni i devastirani – kaže Milojko Budimir.

Rad na izmeštanju i zaštiti kulturnog blaga

On u knjizi govori i o zaštiti i prezentaciji muzejske građe Srba iz Hrvatske za vreme rata devedesetih, kao i o zaštiti drugih kulturnih dobara i zbirci u Vukovaru i Kninu koliko je to već u ratnim uslovima bilo moguće. Piše i o kulturnim aktivnostima tog perioda, a poseban akcenat stavljen je i na zaštitu muzejske i druge građe Srba u izbeglištvu koja je izmeštena pre Oluje.

– Nažalost, dobar deo pokretnog kulturnog blaga je stradao u tim godinama. Jedan deo koji je na vreme izmešten je i sačuvan. Nešto od toga je vraćeno, a naravno kada se uslovi promene, kada se obnove crkve, kuće i kada se vrati deo stanovništva, može se očekivati da se preostali deo kulturnog blaga vrati na te prostore. Što se tiče naših crkava, svi ti objekti iznova treba da se obnove i očekujemo od svih naših zemljaka koji su u prilici da pomognu u tome. Ništa nije izgubljeno ne-go samo iznova treba uložiti ljubav i napor da se svi ti objekti vrate i što je još važnije da se vrati živa crkva, da se vrate ljudi u ta mesta i da se stvore uslovi za jedan normalan život na tim prostorima – ističe Budimir.

Polazna tačka za buduće istoričare

Bio je ovo inače treći po redu program „SKC sredom“ u ovoj kalendarskoj godini,a pored Milojka Budimira u programu su učestvovao i Velimir Ćerimović koji je devedesetih radio u Zavodu za zaštitu spomenika u Vukovaru i koji je na promociji govorio o svojim iskustvima iz tog perioda.

Gost u Vukovaru bio je i beogradski istoričar Milan Gulić koji je i sam rodom iz Benkovca i koji je za knjigu Milojka Budimira rekao kako ona predstavlja dobru polaznu osnovu za sve buduće istraživače i istoričare.

– Kulturna baština Srba u Hrvatskoj je nešto što mora opstati, kako na terenu, tako i u stručnoj literaturi. Tome se mora ozbiljno pristupiti i nauka na tome mora više raditi najviše zbog toga što Srba na značajnom delu Republike Hrvatske više nema ili ih ima jako malo. Kroz knjige kao što je ova ali i druge knjige, članke i studije mora se sačuvati ta veza između delova Hrvatske u kojima su Srbi živeli u velikom procentu i njihovog srpskog stanovništva, jer to je prosto neodvojivo. Ako nema ovakvih knjiga i drugih takvih istraživanja nestaće i ta veza baš kao što su i ljudi sa tog prostora nestali – smatra Milan Gulić.