„Mirnom reintegracijom zaustavljen rat, a rođen mir“

U Vukovaru održana zajednička svečana sednica ZVO-a i SNV-a povodom godišnjice mirne reintegracije i međunarodnog priznanja Republike Hrvatske.

Mirna reintegracija ZVO i SNV

Povodom godišnjice početka i završetka mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i Dana međunarodnog priznanja Republike Hrvatske Srpsko narodno veće i Zajedničko veće opšina održali su 13. januara svečanu sednicu u Srpskom domu u Vukovaru.

Dve najznačajnije institucije Srba u Hrvatskoj obeležile su tako 30 godina međunarodnog priznanja Hrvatske i 24 godine od okončanja procesa kojim je završen rat, a istok države vraćen u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske. Mirna reintegracija započeta je 15. januara 1996, a završena 15. janura 1998. godine i danas sa vremenski odmakom većim od dve decenije o ovom procesu govori se kritički, ali se ističu i njegovi pozitivni aspekti.

– Mirna reintegracija istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema je bila mirovna završnica, s jedne strane, rata u Hrvatskoj započetog u kasno proleće 1991. godine. Ta mirovna završnica je temeljena na jednom od dva mirovna sporazuma donesenih u ova vremena, a to su Erdutski sporazum koji je donesen u jednom širem paketu zajedno sa Dejtonskim sporazumom kao jamstvo mira unutar BiH, a potom, na današnji dan 13. januara je usvojen važan dokument u kojem je Veće bezbednosti UN-a odobrilo mandat za prelaznu upravu Ujedinjenih naroda za provođenje Mirne reintegracijete istovremeno definisalo status i prava Srba u Hrvatskoj, kao i institucija poput ZVO-a i SNV-a te princip predstavljanja u Vladinim institucijama i nivoima lokalne samouprave – istakao je između ostalog, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac te podsetio da je kasniji Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine pretpostavka za ulazak Hrvatske u Evropsku Uniju te da je uz Ustav Republike Hrvatske i Akt o osamostaljenju, bio treći važan dokument kada je posredi, ne samo međunarodno priznanje, nego međunarodni subjektivitet i unutrašnje uređenje Republike Hrvatske.

Drakulić: „Problemi koji su bili za vreme mirne reintegracije i danas nisu rešeni“

Predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić je u svom obraćanju prisutnim novinarima napomenuo da su se predstavnici saveta ZVO-a i SNV-a na svečanoj sednici prisetili ljudi i događaja koji su imali snage i mudrosti da zaustave rat i daju šansu miru. Drakulić je istakao značaj ovog procesa za opstanak i razvoj srpske zajednice na reintegrisanom području, ali i to da kada su u pitanju problemi i zagarntovana prava Srba proces još uvek traje.

– To su bila teška vremena i naš cilj jeste isticati značaj mirne reintegracije s obzirom na to da je bila živi proces u toku kojeg su se rešavali brojni problemi. Možemo reći da ona traje i danas i da problemi koji su bili za vreme mirne reintegracije i danas nisu rešeni kao što su pitanja autonomije obrazovanja i neka statusna pitanja, ali je upravo naš zadatak u nekom budućem periodu je da ističemo njen značaj, značaj ljudi i porodica sa ovog područja, ali i da ističemo potrebu za razvijanjem demokratskog i tolerantnijeg društva – rekao je Drakulić.

Predstavnicima medija obratila se i potpredsednica Srpskog narodnog veća Dragana Jeckov.

– Zdanje Srpskog doma u kojem se nalazimo nastalo je zajedničkim radom i donacijama Republike Hrvatske i Republike Srbije. Zanimljivo je bilo čuti koliko je entuzijazma uneto u proces rađanja mira jer Mirnom reintegracijom na ovom području je zaustavljen rat i rođen mir – kratko je poručila Dragana Jeckov.

Stanimirović: „Proces ne dobija značaj koji mu pripada“

Na zajedničkoj svečanoj sednici o mirnoj reintegraciji govorio je i predsednik Saveta SNV-a Dejan Jović kao i učesnik mirne reintegracije Vojislav Stanimirović. On se prisetio dešavanja tokom mirne reintegracije, kao i perioda koji je prethodio potpisivanju Erdutskog sporazuma.

– Mirna reintegracija prema mom mišljenu nije adekvatno valorizirana i u Republici Hrvatskoj i u međunarodnoj zajednici zato što mnogi dogovori i sporazumi nisu ispoštovani do kraja. Setimo se dolaska Klajna 2013.godine kada je postao počasni građanin Vukovara i kada se čudio da ono što zakon predviđa nije realizovano. Čudio se na nemogućnost ostvarivanja prava na dobijanje državljanstva, da ne možemo da rešimo problem školovanja na srpskom jeziku i pismu kao i pitanje otkupa stanarskog prava te čitav niz stvari koje nisu realizovane. Kada je u pitanju proces mirne reintegracije čitav niz situacija u kojima smo bili nije bio jednostavan. Mislim da je proces koji smo završili hvale vredan, ali da on ne dobija značaj koji mu pripada, posebno u Republici Hrvatskoj koja pokušava da ovo izbriše, minorizira i zaboravi, a i kod predstavnika međunarodne zajednici koji su ovaj posao radili zajedno sa nama. Mislim da je ovo uspešna misija, to je posao koji je urađen bez novih žrtava i koji je prethodio završetku Dejtonskog procesa. To smo uspešno uradili – zaključio je Stanimirović u svom izlaganju na sednici.

Na proces Mirne reintegracije osvrnuo se i predsednik Saveta SNV-a Dejan Jović.

– Nisam bio učesnik tog procesa, ali sam duže vreme fokusiran na stvari koje su napisane o ratu na jugoslovenskom prostoru, uključujući i Hrvatsku, kao i pitanje završetka toga rata i odnosa prema njemu. Arhiv Srba u Hrvatskoj je prošle godine organizovao veću konferenciju kojom smo obeležili potpisivanje Erdutskog sporazuma pa smo tu identifikovali nedovršene poslove koji su tada postojali. Potrebno je naglasiti jedan izrazito neugodan kontekst u kojem su se ti procesi odvijali. Čak bih rekao da je sa pozicije demokratičnosti, odnosa prema manjinskim pravima i ravnopravnosti građana taj period od 1995. do 2000. bio za Hrvatsku verovatno najlošiji – naglasio je Jović.

Svečanoj sednici Saveta ZVO-a i SNV-a u Vukovaru prisustvovali su i potpredsednici ZVO-a Srđan Jeremić i Radomir Čvarković, predsednici ZVO-ovih odbora za medije, informisanje i veru Srđan Kolar, kulturu Nebojša Vidović i ljudska prava Miloš Ratković, sekretar Vinko Lazić i voditelj kancelarije SNV-a Jovan Vlaović.