Od dve krave stvorili veliko gazdinstvo

Poljoprivredno imanje Branka Karamarkovića iz Ilminog Dvora kraj Slatine jedno je od najvećih u ovom kraju, a uz stočarstvo, bavi se i ratarstvom.

Ilmin Dvor OPG Branko Karamamrković

U ravnici zapadne Slavonije, između Donjeg Miholjca i Slatine, na samom ulazu u Virovitičko-podravsku županiju iz smera Osijeka, smestilo se malo selo, koje čini samo jedna ulica. Ime tog sela je Ilmin Dvor, a uprkos maloj površini, u njemu se nalazi veliko poljoprivredno gazdinstvo u vlasništvu Branka Karamarkovića.

Brankovo imanje proteže se od Čađavičkog Luga, sela na Podravskoj magistrali na koje se Ilmin Dvor naslanja, pa sve do Drave koja ovaj kraj povezuje sa Mađarskom.

Po zanimanju profesionalni šofer, Branko je poljoprivredom počeo da se bavi 1996. godine, odnosno početkom privatizacije u Republici Hrvatskoj.

– Odlučio sam da se bavim nekim poslom u kojem ću sam da određujem radno vreme i da stvorim prihoda koliko smatram da je potrebno. Na samom početku bilo je i najbolje, to su bili naši najbolji trenuci. Počeo sam se baviti stočarstvom sasvim slučajno. Deca su bila mala, kupio sam dve junice da imam deci za mleko. Nakon toga došao sam do četiri junice i ljubav prema tim životinjama je prevladala. Kasnije sam sve više proširivao pa sam 2006. odlučio da napravim jednu savremenu farmu i da se počnem ovim poslom ozbiljno baviti – započinje priču Branko Karamarković o samom početku svog bavljenja poljoprivredom.

Ratarstvo mnogo isplativije od stočarstva

Ubrzo posle početka rada nove farme, Branko je odlučio da se posveti samo poljoprivredi jer je pre toga radio i razne druge poslove. Kako kaže, situacija u poljoprivredi je do 2012. godine bila mnogo bolja nego sada i da je tih godina bavljenje stočarstvom bio izazov i motivacija.

– Posle 2012. godine više nije bilo prostora za odustajanje. To volim i svi ukućani me podržavaju i pomažu mi u svakodnevnim poslovima. Počeo sam da radim sa dve krave i malo zemlje, dok danas brojimo oko 150 goveda i obrađujemo oko 270 hektara zemlje. Trenutno koristimo sve moguće mere Evropske unije i nadležnih ministarstava Republike Hrvatske. Sin koristi mere za mlade jer za njih to treba da bude motivacija i izazov, a to je i jedina mogućnost, da uz podršku Ministarstva poljoprivrede, mladi ljudi ostanu na ruralnim područjima i da sela na izumru. Ipak, i uz sve te mere, naša sela su svejedno prazna – priča Branko, između ostalog, i o nestajanju sela u Hrvatskoj.

Ilmin Dvor OPG Branko Karamamrković
Branko Karamarković

U prijašnjim razgovorima sa nekoliko velikih poljoprivrednika, saznali smo da su zbog neisplativosti odustali od stočarstva, ali Branko, koji je nekada bio potpredsednik Saveza proizvođača mleka Hrvatske, dugo je pregovarao sa Vladom oko cene mleka i organizovao proteste stočara, i dalje veruje u svoju porodičnu mlekaru.

– Nadležne institucije nas nisu poslušale i to je najveća greška. Nisu poslušale one koji se ovim poslom bave 24 časa dnevno. Nažalost, pregovori su propali, mnogi poljoprivrednici su propali, ne zbog toga što nisu hteli da rade, već jednostavno zato što je ekonomska računica bila neisplativa. S druge strane, ratarstvo je osnova poljoprivrede i način da se finansijski opstane u ovom poslu. Jedina šansa da stočari opstanu i da se razvijaju jeste da imaju zemlje više nego što je potrebno. Trenutno imam viška ratarskih proizvoda i na taj način pokrivam minus koji se pravi u stočarstvu – objašnjava finansijsku razliku između stočarstva i ratarstva.

Ceo kraj živi od poljoprivrede

Prvoklasno mleko OPG-a porodice Karamarković otkupljuje firma Dukat. Dnevno proizvode od 1.200 do 1.500 litara, od toga za dva dana 2.500 ode u otkup, a oko 500 za hranjenje teladi.

Područje oko Slatine je poljoprivredni kraj, a u opštini Čađavica, gde spada i Ilmin Dvor, trenutno živi oko 1500 stanovnika, od čega se, prema Brankovim rečima, oko 90 odsto bavi poljoprivredom.

– Svi se međusobno poznamo. Ostalo je malo stočara, ima nas možda još četvoro. Sarađujemo u skladu sa mogućnostima. Problemi su nam isti, pokušavamo da ih rešimo zajedno. Naš posao se odvija pod vedrim nebom, zavisimo i o kiši i o suncu. Trenutno naši ratarski proizvodi nemaju štetu zbog prilično hladnog i kišnog vremena za ovo doba godine. Ovakvo vreme najviše šteti voćarima, to je grana poljoprivrede koju uvek snađe nekakva šteta. Upravo zbog vremenskih neprilika, uvek osiguravam svoje useve, stoku i farmu. To mi je jedino rešenje da ne dođe do pada na prosjački štap – pojašnjava poljoprivrednik Branko Karamarković.

Ilmin Dvor OPG Branko Karamamrković
Redovno godišnje vakcinisanje goveda protiv bolesti i nametnika

Uz sav posao i obaveze, Branko je aktivan i u sportskom, društvenom i političkom životu Srba u opštini Čađavica i Virovitičko-podravskoj županiji. Uz rad u lokalnom fudbalskom klubu, aktivan je i u radu opštinskog i županijskog Veća srpske nacionalne manjine.

– Ovo selo su naselili solunski dobrovoljci. Nekada je bilo oko 105 kuća, a danas ima 30. Manjinska veća rade u skladu sa mogućnostima. Obnovili smo pravoslavni krst u Ilminom Dvoru, radimo na tome  da se obnove i u drugim selima. Imamo zajednicu koja dosta radi i mislim da su došla vremena u kojima nema više problema i šikaniranja. Lokalna vlast nam izlazi u susret, videli su da nekadašnji napadi na nas ne vode ničemu i da to nije dobro – priča Branko Karamarković za naš portal o srpskoj zajednici.

Sin nastavlja očevim stopama

Branku veliku podršku i pomoć na poslu pružaju članovi porodice. Obe ćerke magistrirale su ekonomiju i žive u svojim kućama, a sin Mladen (28) ostao je na imanju da pomaže ocu i majci.

– Sve je počelo još u ranom detinjstvu. Kada sam imao tri godine, nabavili smo prve krave i sve se polako širilo. Kako sam odrastao, tako sam i učio da radim pa mi je jednostavno to sad već u krvi. Korisnik sam mera za ruralni razvoj, dobio sam 50.000 evra koje sam uložio u kupovinu traktora i sijačice za kukuruz. Mislim da je to jako dobar poticaj za mlade poljoprivrednike – govori Mladen Karamarković o svom poljoprivrednom razvoju.

Ilmin Dvor OPG Branko Karamamrković Mladen
Mladen Karamarković

Mladih je na ovom području jako malo, ali Mladen je odlučio da na svom ognjištu gradi posao i porodicu. Oženjen je i ima troje dece, ali uz sve to ima vremena i da igra fudbal u lokalnom županijskom trećeligašu te da vodi život kao i ostali njegovi vršnjaci.

– Dobro je da ovde još i dalje ima mladih. Mnogo pripadnika moje generacije se odselilo. Od nas 30 iz razreda ostalo je možda 10, dok su se ostali raširili po svetu ili po većim gradovima u Hrvatskoj. Uz fudbal, hobi mi je i sviranje harmonike te druženje sa prijateljima. Pre sam izlazio u Slatinu ili u Čađavicu, ali sad sam oženjen i imam troje dece, pa je sad malo drugačije. Ima života, ali nije kao što je nekad bilo – zaključuje Mladen priču o životu mladih u svom kraju.

Branka, Mladena i njihove radnike zatekli smo u vađenju krvi govedima. Ova akcija odvija se jednom godišnje i propisana je svim vlasnicima grla od Ministarstva poljoprivrede i nadležnih veterinarskih ambulanti zbog kontrole bolesti i novih zaraza.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši