Odana počast ubijenim i nestalim Srbima iz Vukovara

Na srpskom groblju Aleja u Vukovaru 17. novembra odana je počast srpskim civilnim žrtvama rata 1991. godine.

počast srpskim civilnim žrtvama rata 1991. godine aleja srđan kolar dejan drakulić

Venac i cveće kod centralnog krsta na Aleji položili su članovi porodica ubijenih i nestalih Srba i predstavnici srpske zajednice u ovom gradu predsednik Zajedničkog vukovar veća opština i Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara Dejan Drakulić i zamenik gradonačelnika Vukovara i predsednik vukovarskog SDSS-a Srđan Kolar. 

– Moramo se prisećati naših postradalih, mogli smo da budemo na njihovom mestu, neki su za dlaku izbegli takvu sudbinu i to ne smemo zaboraviti. Mi moramo pamtiti. Problem je što ljudi koji su tada stradali i danas nemaju status žrtve, o njima se ne priča, niko ih ne priznaje i jedino mi govorimo o tome. Naša je obaveza da ističemo potrebu izjednačavanja žrtava i svaka žrtva zaslužuje dostojanstvo. Najteže je porodicama i onima koji su proživeli tu golgotu. Najteže je onima koji još uvek nisu pronašli svoje najmilije, ali evo tu smo da učinimo šta možemo, da pomognemo u tom procesu ukoliko možemo – izjavio je predsednik VSNM Dejan Drakulić te poručio ljudima da se u miru i tišini pomole za svoje najmilije i prisete se onih koji su nastradali. 

– Ne treba zlopamtiti, ali treba zapamtiti i treba oprostiti zarad budućnosti i daljnjeg života. Žrtve su bile i sa jedne i sa druge strane i porodicama kojima je neko nastradao je najteže, treba imati za njih razumevanja i ne treba se igrati sa emocijama i politizovati – poručio je Drakulić.

Krst na Aleji jedino je mesto u Vukovaru na kojem se srpska zajednica može prisećati poginulih i nestalih Srba iz ovog gradau kojem vlasti do sada nisu imale razumevanja niti volje da dostojno obeleže mesta stradanja srpskih civila.

– Aleja je jedino mesto u gradu Vukovaru gde Srbi mogu da se prisete i odaju počast svojim žrtvama. Žrtvama koje se ne priznaje, kojih kao da nije bilo u gradu Vukovaru. Zvanična politika Republike Hrvatske, a pogotovo gradske vlasti, zanemaruju jednu nepobitnu činjenicu, a to je da su prvo u gradu Vukovaru nastradali Srbi i to je nešto što se ne sme zaboraviti. Zbog grada i budućnosti koja je pred nama, da više ne živimo u ratnoj atmosferi, prvenstveno moraju da se pronađu svi nestali, sve civilne pa i vojne žrtve rata. Šaljem poruku da svi oni koji o tome nešto znaju neka to kažu. Supruge, majke i sestre koje su izgubile u ovome ratu svoje najmilije danas su sa nama. One nikada nisu pronašle svoje članove porodice i zato su danas položile venac na jedinom mestu gde to mogu da učine na Aleji – istakao je zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Kolar.

počast srpskim civilnim žrtvama rata 1991. godine dunav vukovar srđan kolar

Nakon što su u tišini, skromno i dostojanstveno položili venac i cveće na groblju Aleja okupljeni su pustili ruže niz Dunav, reku koja je devedesetih godina nosila tela vukovarskih Srba. I ovogodišnja komemoracija upriličena je dan uoči novog državnog praznika 18. novembra kada se cela Hrvatska priseća stradanja Vukovara u poslednjem ratu. Međutim, srpskih civilnih žrtava rata prisećaju se jedino predstavnici srpske zajednice. Zajedno sa članovima porodica ubijenih i nestalih na simboličan način odaju počast  Srbima za čija ubistva i nestanak niko nije odgovarao, koji se gotovo nikada ne pominju i zbog toga mnogi smatraju da istina o Vukovaru još uvek nije ispričana. Među prisutnima je bila i Smiljana Damnjanović supruga nestalog medicinskog tehničara Save Damnjanovića koji je u noći između 25. i 26. jula 1991. godine odveden sa svog radnog mesta iz bolnice u Vukovaru i nikada nije pronađen.

– Danas sam ovde da se setimo naših žrtava, posebno civilnih žrtava rata među kojima je i moj muž i čika Mladen Mrkić i mnogi drugi. To su tužni dani za nas, ali evo mi za sada možemo da imamo samo sećanje na njih. Još ih nismo pronašli i to je najveća rana u našem životu, posebno nama i našoj deci. Da li ćemo dočekati da ih nađemo ne znamo, ali evo jedino gde možemo otići da se njih setimo su mesta na kojima mislimo da su oni završili. Nažalost svi pričaju o tome da niko nije odgovarao za žrtve Vukovara, ja se slažem. Niko nije odgovarao ni za žrtve kao što je moj muž ili čika Mladen Mrkić koji su civili, koji su odvedeni sa svojih radnih mesta ili ispred svojih kuća i do danas niko nije za to odgovarao. Naša sećanja su teška i svake godine nam je sve teže, jer godine prolaze. Već je 30 godina prošlo, mi smo već stariji a nismo rešili problem. Iskreno se nadamo da će neko možda i reći gde su, da ih se pronađe i da ih dostojno sahranimo, da znamo gde im je grob i gde ćemo moći da položimo cveće i zapalimo sveće – izjavila je Smiljana Damnjanović iz Vukovara.

Komentariši