Ptice koje „donose bebe“ vole Borovo

Proleće je u Borovu poseban deo godine, a osim što nakon duge i uspavane zime stižu prvi topli dani, u ovo selo vraćaju se i rode.

Rode Borovo poretak

Veliki broj gnezda nanizanih iznad kuća borovskih ulica već prvih dana proleća ugoste svoje stanare koji od marta do septembra ovde žive i othranjuju mlade ptiće. Uvek su rode u narodu značile sreću i blagostanje, što ne čudi jer paralelno sa njihovim pojavljivanjem započinje i proces ponovnog rađanja prirode. Zanimljivo je da se vraćaju uvek u isto gnezdo, koje zatim popravljaju, ili ako je srušeno grade novo. Ova divlja ptica voli ljude i uvek je u njihovoj blizini, a Borovo je selo u koje se rode rado vraćaju.

– Mi stvarno imamo sreću da u Borovu ima dosta roda. Prema nekim podacima od pre desetak godina Borovo je drugo po broju roda u Hrvatskoj, odmah iza Čigoća. Razlog za to verovatno je močvarno područje koje se nalazi u prostoru opštine Borovo, ako krenemo od Savulje pa do samog centra sela. Ovo je mirno, pogranično područje i nema mnogo ljudi koji se kreću, iako je roda ptica koja voli da bude sa ljudima. Ona voli da je iznad kuća i da se tu oseća bezbedno, ali isto tako da ima nekakav svoj miran prostor u kome može da živi i obavlja proces razmnožavanja – priča predsednik Udruženja za uzgoj i zaštitu životinja „Feniks“ iz Borova Novica Gajić.

Močvarno područje, blizina Dunava, plodna polja prostrane ravnice i blizina ljudi – sve je to pogodovalo da rode ovde grade svoj dom i dižu podmladak. Hrane se životinjama koje žive u močvari i poljima te doprinose neophodnoj ravnoteži.

– Mnogi misle da se roda hrani životinjama koje žive isključivo u močvari, međutim ona se hrani i miševima i različitim životinjama koje žive na kopnu. U principu roda će pojesti sve ono što može da proguta. Često je možete videti na njivama nakon oranja, žetve, košenja deteline i slično. Ona je u principu vrlo korisna životinja, jer reguliše brojnost štetočina, ako tako možemo nazvati životinje, jer iz pozicije nas koji se bavimo zaštitom životinja svaka je tu iz nekog razloga i svaka je životinja bitna. Možemo reći da je roda prirodni regulator biljnih i životinjskih vrsta. Njena korist je višestruka – objašnjava Novica.

Ljudi danas drugačije pristupaju rodama

Bela roda pripada zaštićenoj vrsti ptica. Ljudi su je nekada puno više ugrožavali, jer bi velika gnezda ove ptice i njena intenzivna briga oko ptića često nanosili ekonomsku štetu, zato su mnogi nastojali da se reše gnezda u svojoj blizini. Taj problem postepeno je rešavan, prvo podizanjem platformi na koje su izmeštena gnezda, a zatim i ostvarivanjem prava nadoknađivanja eventualne štete. Udruženje za uzgoj i zaštitu životinja „Feniks“ Borovo mnogo je radilo na osveštavanju ljudi o značaju rode.

Rode Borovo

– Moram priznati da situaciju poslednjih dvadesetak godina i ovu danas ne možemo da poredimo, jer sada ljudi drugačije pristupaju rodama. Tu se uključila i naša Županija koja je uz pomoć Javne ustanove za upravljanje prirodnim vrednostima mnogo doprinela toj svesti koju ljudi sada imaju. Samim tim što se aktivno uključila u izmeštanje gnezda ukoliko se nalaze na krovovima ili dvorištima, pa čak i davanjem finansijske nadoknade za nastala oštećenja. Našim delovanjem ljude smo upoznali sa značajem roda, ali i represivnim merama koje postoje za uznemiravanje, ubijanje roda, kupljenje jaja i slično – priča Gajić.

Prhvatilište za povređene rode – ideja koja još uvek čeka

U Borovu vole rode, stanovnici su se navikli da prve prolećne dane ispuni klepetanje roda, te ih iščekuju, prate proces dolaska, razmnožavanja, prvog leta mladih roda i ispraćaju ih u jesenje dane. Postoje brojni primeri da povređene rode meštani zbrinjavali u svojim dvorištima, hrane ih i brinu o njima sve dok ptica ne bi mogla ponovo da leti. Udruženje Feniks zato već dugo neguje ideju o izgradnji azila za povređene rode.

– Ta ideja živi od osnivanja našeg udruženja. Problem je velika i zahtevna dokumentacija i naravno velike finansije. Imamo podršku Opštine Borovo i izdvojili bi jedan određeni prostor gde bi napravili azil. To bi bilo prihvatilište za povređene rode gde bi im pomogli do trenutka kada bi se one oporavile. Ne znam da li ćemo se ovu ili sledeće godine upustiti u taj poduhvat koji svakako može biti i prekogranični projekat, treba udružiti snage i mislim da je kucnuo čas da se i idejom o azilu malo više pozabavimo – zaključuje Novica Gajić.

Sve je manje bele rode

Nažalost belih roda je sve manje, a kao posledica toga često se navode klimatske promene. To potvrđuju i gnezda u Borovu kojih, kako i sami meštani primećuju, ima sve manje.

– Manje je roda nego ranije. Najveća brojnost bila je 25 aktivnih gnezda, pa ako računate da u proseku budu po dve ili tri mlade rode, a može da se desi da budu i dva legla to je zaista mnogo roda. Sećam se jedne godine, kada su se spremale za povratak u jesen, stotinak roda letelo je zajedno iznad Borova i to je bilo vrlo impresivno. Danas ih je manje, a na sve to utiče i godina, da li je vodostaj Dunava visok i mnogo drugih faktora. Mislim da ljudski faktor više nije ograničavajući problem za rodu. Interesantno je da je u Borovu poslednjih godina viđeno i dva para crnih roda, bilo bi lepo kada bi se i one nastanile ovde, jer one su ugrožena vrsta – priča Gajić.

Svako je selo posebno. Koliko god se činila slična, ravničarska sela nose svoju istoriju, zanimljive priče, ljude i sudbine, a u Borovu je posebnost i bela roda. Tišinu sela smeštenog u sremskoj ravnici duž dunavske obale od proleća do jeseni ispunjava glasno klepetanje. Mnogi su pogledi u tom periodu upereni u nebo jer visoko iznad krovova kuća sporim letom krstare rode, dok velika gnezda ove posebne ptice stražare u gotovo svakoj borovskoj ulici.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

 

 

Komentariši