Zadužbina kralja Aleksandara Karađorđevića u Kneževu

Parohija kneževačka proslavila je 29. novembra zavetni dan i 90 godina postojanja hrama Svetog velikomučenika Georgija.

Crkva u Kneževu naslovna

Crkvu Svetog velikomučenika Georgija u Kneževu, mestu u blizini Belog Manastira posebnom čini to što ju je podigao kralj Alaksandar Karađorđević. Jedina je to, u ovom delu Hrvatske, zadužbina kraljevske porodice Karađorđević, a izgrađena je pre tačno devedeset godina.

Godišnjica postojanja pravoslavne crkve u Kneževu obeležena je u sklopu proslave zavetnog dana parohije Svetog apostola i jevanđelista Mateja kojeg pravoslavna crkva i vernici slave 29. novembra. Svetu liturguju služio je protojerej Đorđe Kovačević uz sasluženje sveštenstva Eparhije osečkopoljske i baranjske.

– Radost je velika, ovo je malobrojna parohija u crkvenoj opštini sa svega stotinak kuća, ali evo po običaju sabrali smo se svi sveštenici iz Baranje u ovom svetom hramu i na zavetni dan služimo liturgiju. Zavetni dan u Kneževu osnovan je negde sedamdesetih godina. Ovo je radničko naselje, ljudi su ovde doselili iz svih krajeva bivše Jugoslavije, jer su radili u Belju – rekao je protojerej Đorđe Kovačević arhijerejski namesnik baranjski i dodao da je crkva 1929. godine sazidana u sklopu letnje rezidencije kraljevske porodice

– Tu je dvorac i oko crkve zemljište, nekih 12 hektara parka koji je bio u vlasništvu kraljevske porodice Karađorđević – kaže Đorđe Kovačević.

Hram se obnavlja, ali je trenutno razbijenih prozora

Liturgijsko sabranje u hramu Svetog velikomučenika Georgija ove je godine bilo posebno svečano. Osim zaštitnika Kneževa, isti dan obeleženo je i 90 godina postojanja zadužbine kralja.

Crkva u kneževu

– Hram je rađen u vizantijskom stilu i kada se pogleda unutrašnjost uočava se da nije pravljen za strogo duhovnu upotrebu,  jer recimo nema vladičanskog trona nego je tu tron za kralja i kraljicu. Pravljen je kao veća kapela za njegovu letnju rezidenciju. Ikonostas ne pripada skroz ovom vizantijskom pravcu, ali nastojaćemo da i to promenimo u skorijem periodu. Krenuli smo u obnovu svetog hrama. Najpre smo krenuli sa pravljenjem stolova ili stasidije za narod, a nastavićemo i da obnavljamo drugi deo invetara. Hram je do sredine sedamdesetih godina bio zatvoren i nije bio u upotrebi, bio je to mučan period za vreme komunističke vlasti. Tek uspostavom naše Eparhije osečkopoljske i baranjske i postavljanjem administratora javlja se život u hramu – priča jerej Srđan Trajković administrator kneževačke parohije koji nam objašnjava razbijene prozore koje smo zatekli na hramu Svetog velikomučenika Georgija

– Dešava se da imamo neprijatnosti, ali nadam se da ćemo i to rešiti i umiriti. Koliko iz naroda saznajem, reč je o maloletnim delinkventima. Dosta je teško stanje, ali trudimo se da sa ono malo ljudi što je ostalo budemo kvalitetni pred Gospodom Bogom i samim sobom. To su nažalost današnje prilike u Baranji –  objašnjava jerej Trajković.

Meštani poklonili crkvi tepihe

Kneževo je jedna od tri parohije u crkvenoj opštini kojoj pripadaju još Popovac i Branjina i koja broji svega stotinak kuća u kojima žive pravoslavni vernici. U Kneževu je danas svega 114 pravoslavaca među kojima su i Divna Haramija i Boško Radović koji su svojoj crkvi poklonili tepihe. Zbog iskazane velikodušnosti i doprinosa u obnovi hrama jerej Trajković je u ime Eparhije Divni i njenom suprugu Bošku dodelio zahvalnicu.

– To mi je bila davna želja, da kupim nešto za našu crkvu. Kada sam prilikom putovanja i obilaska manastira videla tu lepotu i bogatsvo, rastužila sam se što je naša crkva tako siromašna. Javila mi se još veća želja i odlučila sam se da kupim tepihe. Kada sam to i učinila osetila sam veliko olakšanje kao da sam se oslobodila velikog tereta – priča Divna Haramija.

Hram u Kneževu posvećen je Svetom Georgiju, ali pored ovog sveca Kneževo slavi još jednog zaštitnika Svetog apostola Mateja. Prema predanju on je napisao prvo jevanđelje po Mateju, te se zato i naziva jevanđelist. Pre krštenja zvao se Levije, bio je Jevrejin, carinik u službi Rimljana koji je sakupljao porez. Po Svetom pismu kada ga je Isus Hristos pozvao da mu bude učenik ostavio je sve i pošao za njim. U Etiopiji ga je pogubio knez čiju je ženi i sina krstio, no pokajavši se posle vađenja olovnog kovčega sa telom apostola Mateja iz mora, knez se i sam krstio i primio ime Matej.

Komentariši