Započet projekat koji povezuje i osnažuje žene sa istoka

Prvih dana 2022. godine započete su aktivnosti u sklopu projekta Žene sa istoka. Reč je o ideji koja je zaživela zahvaljujući udruženju žena i Srpskom narodnom veću koje finansira realizaciju ovog projekta. Osnovni cilj je osnažiti i povezati žene koje žive na području Vukovarsko-sremske županije, a kao pripadnice srpske nacionalne manjine smatraju se ranjivom grupom stanovništva.

- Srpsko narodno veće je prepoznalo značaj i potrebu organizovanja žena na području cele Republike Hrvatske, pa tako i na istoku. Na sednici predsedništva SNV-a odlučeno je da će projekat Žene sa istoka biti finansiran u šestomesečnom trajanju. Projekat je vrlo raznovrstan, uključuje red radionica dekupaž tehnike, red književnih večeri, scenskih nastupa vezanih za istoriju i značajne Srpkinje i kao i odlazak svih učesnica u jedini pravoslavni manastir na istoku Hrvatske, u manastir Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini i obilazak rodne kuće Milutina Milankovića u Dalju – priča zamenica predsednika Srpskog narodnog veća Dragana Jeckov.

Osnovni cilj je uključiti žene u društveni i politički život

Nosilac projekta je udruženje žena „Negoslavčanke“, a partneri su novoosnovana udruženja iz Banovaca „Banovčanke“ i „Zlatne ruke“ iz Markušice te pododbor SKD „Prosvjeta“ Borovo i udruženje žena „Jelica“ iz Vukovara. Osnovni cilj projekta Žene sa istoka je da kroz kreativne radionice i ostale aktivnosti stvori uslove za umrežavanje žena sa posebnim akcentom na njihovo uključivanje u društveni i politički život.

- Održaćemo ukupno 30 radionica i sa zadovoljstvom ističem da je projekat izazvao veliko interesovanje žena koje nam se pridružuju u sve većem broju i rado se druže i prepuštaju ovim kreativnim i opuštajućim trenucima gde mogu nešto i da nauče, ali i upoznaju druge žene iz drugih naselja sa ovog područja. Nadam se da će ova koordinacija udruženja žena zaista ojačati žene da se povežu, da postanu deo društvenog i političkog života na području istoka što je i naš osnovni cilj – ističe Jeckov.

Sve aktivnosti u sklopu ovog projekta imaju pored socijalnog i edukativni karakter i nema nikakvih ograničenja po pitanju uslova za učestvovanje.

- Imamo i mlađih i starijih učesnica, moram priznati da su nam se u Banovcima pridružile dve devojčice, tako da imamo učesnice od dvanaest godina do više od sedamdeset. Raznoliko je društvo i po godinama, obrazovanju i interesovanju tako da je vrlo zanimljivo. Ovo je prvi projekat ovakve vrste koje SNV finansira na ovom području – objašnjava potpredsednica SNV-a Dragana Jeckov.

Nakon radionica dekupaž tehnike slede književne večeri

Peta radionica dekupaž tehnike od ukupno deset koliko će ih biti posvećeno ovom umeću ukrašavanja održana je 12. januara u Negoslavcima. Projektne aktivnosti provodiće se u svakom mestu koje je uključeno u program, a nakon što se završi ceo ciklus dekupaža slede nove aktivnosti objašnjava voditeljka projekta Biljana Pejić.

- Januar je period kada svi više manje odmaraju tako da su radionice i ovaj projekt došli u najbolje moguće doba. Do sada je sto žena prošlo edukaciju dekupaža i kako stvari stoje taj broj će se još povećati. U drugom mesecu je Dan maternjeg jezika pa smo odlučili da imamo veče poezije „Kafa sa Desankom Maksimović“ koje će u svim udruženjima pojedinačno održati profesorka Milica Šarčević. Ono što je specifično za ovaj projekat je to da će se sve radionice održavati u svakom mestu. Ono što se dešava u Negoslavcima isto tako će biti na području Banovaca, Markušice, Vukovara i Borova. Pored osnovnog cilja očuvanja tradicije, kulture i običaja Srba na istoku Hrvatske cilj nam je da izvučemo žene iz nekakve letargije. Žene srednje životne dobi su prilično zatvorene i nema društvenih dešavanja za njih, nemaju neko vreme koje posvete sebi. Upravo iz toga razloga udruženja žena su institucije koje treba da im pruže sve ono što je njima potrebno. One u udruženjima žena treba da se osećaju kao kod svoje kuće i ovde se ne mora ništa, sve njihove želje i potrebe mi osluškujemo i u okviru naših mogućnosti to i realizujemo – objašnjava Pejić.

Radionice kao prilika za nove poslovne ideje

Koordinatorka projekta Svetlana Antić ističe da je značaj ovog projekta i u tome što ženama pruža mogućnost da se aktiviraju te možda i kreiraju nove poslovne ideje.

- Rad sa ženama može biti vrlo uspešan i može se lako koordinirati. Prošli smo prvi ciklus radionice dekupaža i nismo naišli ni na jedan problem i nemogućnost za saradnju bilo s kim. Po meni je najveći značaj toga da se žene aktiviraju, da se pronađu u svojim malim sredinama porazgovaraju i da pomognu jedna drugoj. Nadam se da će se mnoge žene pronaći i naučiti nešto novo, možda se neka od njih odluči i baviti tim s obzirom da su to radionice koje su vrlo značajne. Meni je izazov bio pokrenuti žene i mogu reći da sam jako zadovoljna. Shvatila sam da su žene željne da pokažu koliko mogu, vole i žele, ne samo da komuniciraju nego i da nešto stvaraju. Žene su jako hrabre i stoički nose, ne samo svoje porodične probleme, nego i probleme čitave zajednice – rekla je Svetlana Antić.

Koliko kreativan rad i druženje doprinose kvalitetnijem i ispunjenijem životu, posebno u manjim sredinama, potvrdile su nam članice udruženja Negoslavčanke i učesnice na petoj radionici dekupaž tehnike koju vodi Zorana Petković.

– Za mene ovo okupljanje znači mnogo jer mi ovde nemamo baš aktivnosti. Oduševljena sam dekupažom, imam puno radova i sve sam naučila preko našeg udruženja, mi smo već imale par radionica na kojima sam učestvovala i naučila tehniku i na sapunu i svećama - rekla je Mirjana Prodanović, a sa njom se slaže i Bosiljka Đorđević koja je kao članica Negoslavčanki učestvovala u mnogim aktivnostima.

– Puno toga ne bi doživela da nije bilo našeg udruženja, išli smo na izlete gde smo obišli manastire, crkve i gradove koje inače ne bi nikada videla – tvrdi Bosiljka.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.