INTERVJU Srđan Jeremić: Veliki uspesi za ZVO u godini krize

Iako je 2020. bila godina obeležena prvenstveno zdravstvenom, a sledom toga i ekonomskom krizom može se reći da je za Zajedničko veće opština ona po mnogo čemu bila uspešna pa čak i uspešnija od svih prethodnih. O tome smo razgovarali sa predsednikom ove institucije Srđanom Jeremićem.

Srđan Jeremić zvo

Veliki novogodišnji intervju sa predsednikom Zajedničkog veća opština Srđanom Jeremićem.

Prethodna 2020. godina nije baš najbolje započela, spopalo nas je nešto što nismo očekivali, ali su se Zajedničko veće opština i opštine u njegovom sastavu, bar u onom prvom delu epidemije koronavirusa dobro snašli. Pa da ovaj razgovor započnemo time. Kakva je situacija danas?

– Okolnostima koje su nastale sa pojavom ovog novog virusa morali smo da se prilagodimo i u smislu organizacije našeg rada, ali i u smislu da pomognemo pripadnicima naše zajednice u meri u kojoj nam je to situacija dozvoljavala. Već početkom marta naši volonteri, koji su pretežno zaposleni u ZVO-u, izlazili su na teren i pružali pomoć ljudima u potrebi koja se sastojala od snabdevanja potrebnim namirnicama, dostavom lekova, sredstava za higijenu i sl. Pored toga i sami smo pripremili velik broj humanitarnih paketa sa prehrambenim i higijenskim potrepštinama koje smo distribuirali našim, uglavnom starijim i nemoćnim sunarodnicima. Svi kojima je takva pomoć bila potrebna i koji su ispunjavali kriterijume koje smo odredili javljali su se na naš telefon i mi smo im tu pomoć isporučivali. Zdravstvene mere tokom tog prvog talasa bile su mnogo strožije, ljudima je kretanje bilo mnogo ograničenije pa je i naša pomoć bila potrebnija, a situacija je sada mnogo povoljnija, mere su ipak blaže i ljudi toliko ne zavise od pomoći nekog trećeg. Ipak, mi smo ostavili mogućnost da se naši ljudi i dalje javljaju na naš telefon, a organizovali smo još jednu turu pomoći koju smo podelili sunaodnicima koji žive u obe naše županije.

Zajedničko veće je prošle godine obezbedilo i samo izdvojilo nikad veća sredstva za obrazovanje, i to na svim nivoima. Kako ste u tome uspeli, odakle sredstva?

– U pravu ste. Prethodne godine nam je to zaista bila centralna aktivnost i trudili smo se da pokrijemo sve segmente obrazovanja, od predškolskog do visokoškolskog i bili smo veoma uspešni. Tokom 2020. godine imali smo dve aktivnosti usmerene prema našim vrtićima kojima smo najpre donirali didaktički materijal, a onda smo i vaspitačima omogućili odlazak na seminar u matičnu državu i to je praksa sa kojom ćemo nastaviti i ubuduće. Za naše osnovne škole prethodne godine smo obezbedili najveću pomoć od kada ova institucija postoji. Uz pomoć Vlade AP Vojvodina obezbedili smo finansijska sredstva u iznosu od 3,4 miliona dinara (oko 227.000 kuna) koja smo utrošili za nabavku radnih sveski za sve učenike koji u ove dve naše županije pohađaju nastavu po modelu A, a sa Vladom Vojvodine potpisali smo i ugovor vredan pola miliona dinara i tim novcem kupili smo 188 školskih torbi za sve đake prvake u nastavi po A modelu, a uz pomoć grada Subotice i vlastitim sredstvima obezbedili smo pakete školskog pribora i to za učenike u sve 23 škole u kojima se obavlja bilo koji od ova tri modela nastave na srpskom jeziku ( A, B i C model ). Bilo je tu i novogodišnjih paketa za sve učenike od prvog do četvrtog razreda, a sada će ti paketi biti za sve učenike od prvog do osmog razreda i to u sva tri modela, znači oko 1650 paketa. Donirali smo i lektire za sve osnovne škole koje rade po modelu A. Žao mi je što zbog ovog virusa nismo uspeli da pošaljemo decu na jednodnevne izlete u matičnu državu s čime smo započeli pretprošle godine, ali se nadam da će nam tekuća godina to dozvoliti jer zaista želimo da naši ljudi osete dobrobiti i koristi od toga što se njihova deca školuju na srpskom jeziku.

Srđan Jeremić zvo

Šta je sa srednjoškolcima i studentima?

– I tu smo napravili dosta. Omogućili smo besplatne čitanke za srpski jezik za učenike 1. i 2. razreda za sve učenike u A modelu, a kada je o studentima reč nastavljamo ono što smo započeli 2019. godine, odnosno sa jednokratnim novčanim pomoćima. Za akademsku 2019/20. godinu tu pomoć u iznosu od 2.000 kuna primilo je 35 studenata kao i za ovu 2020/2021. godinu, a ove godine će broj studenata biti povećan na 40, a pomoć na 3.000 kuna. To je jako lepo prihvaćeno i interes studenata je izuzetno velik. Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske pomoglo nam je da izradimo velike plakate sa azbukom koje smo isporučili u sve škole Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije u kojima se odvija bilo koji vid nastave na srpskom jeziku. Našim učiteljima i profesorima srpskog jezika omogućili smo učešće na zimskom seminaru u Beogradu, a uz pomoć Ministarstva nauke i obrazovanja Hrvatske provodimo i jedan projekat za učenike iz osnovnih škola u Trpinji, Markušici i Negoslavcima vezan za medijsku kulturu i pismenost. Predavanja se obavljaju u saradnji sa Tehničkom školom Nikola Tesla u Borovu naselju. Taj projekat je zbog zdravstvene situacije trenutno obustavljen, ali čim nam uslovi dozvole biće nastavljen.

Radi se o zaista značajnim sredstvima, možete li nam reći bar otprilike kolika je to cifra 2020. godine uložena u obrazovanje?

– Tačnu cifru znaćemo kada budemo pravili finansijski izveštaj, ali verujem da se radi o sumi većoj od 700.000 kuna.

Čvršća veza sa matičnom državom

Uspostavili ste saradnju i potpisali sporazume sa raznim institucijama i jedinicama lokalne samouprave u matičnoj državi Srbiji. Koliko je to pomoglo?

– Cilj svega toga i jeste bio da se naša saradnja formalizuje i da se naši prijatelji na neki način obavežu da nam pomažu u skladu sa njihovim mogućnostima. Takvi sporazumi potpisani su sa opštinom Stara Pazova, gradovima Suboticom i Novim Sadom, a u pripremi je i jedan takav protokol sa opštinama Ljubovija i Inđija. Sve ove jedinice lokalne samouprave iz Srbije već su nam značajno pomogle i mi smo svima njima na tome veoma zahvalni. U pregovorima smo i sa Mačvanskim okrugom tako da je saradnja sa opštinama i gradovima u Srbiji sve bolja i sveobuhvatnija.

Kakva je saradnja sa državnim organima Republike Srbije?

– Na izuzetno visokom nivou. Prošle godine smo dobili znatno veća sredstva nego svih prethodnih, a izdvajanja za naše isntitucije su generalno svake godine sve veće i veća. Moj apel na nedavnoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine RS da izborne institucije Srba u Hrvatskoj ZVO i SNV budu stavke u državnom budžetu naišao je na odobravanje i ja verujem da će to biti ozbiljno razmotreno. To bi nam donelo određenu sigurnost i stabilnost jer tako nećemo u potpunosti zavisiti od sredstava koja dobijamo od naše države Hrvatske. Znamo da je bilo momenata kada smo bili u nemilosti pojedinih hrvatskih vlada i bilo bi dobro da ne zavisimo više od bilo čijeg hira. Mislim da je interes naše matične države da Srbi ostanu na ovom području i verujem da će nam Srbija pomoći i da će stati iza nas još snažnije iako je već sada njena pomoć značajno veća nego ranijih godina.

I aktuelna hrvatska vlada je dosta povećala izdvajanja za Zajedničko veće opština, zar ne?

– Jeste i to treba pozdraviti i pohvaliti. To je dobrim delom zasluga i kluba zastupnika SDSS-a u Saboru RH i našeg potpredsednika Vlade Borisa Miloševića. Iako su mnoge stavke u budžetu Hrvatske 2020. godine smanjene to se nije dogodilo kada su u pitanju Kancelarija za ljudska prava i Savet za nacionalne manjine preko kojih se manjine dominantno i finansiraju, nego su sredstva još i povećana. Mi smo mnogo puta istakli da smo radom sadašnjeg premijera Andreja Plenkovića i njegovim odnosom prema problemima manjina zadovoljni. Međutim, ima još mnogo nerešenih problema, od obrazovanja, upotrebe jezika i pisma do proporcionalnog zapošljavanja koje treba rešiti na način na koji je to regulisano Ustavom i zakonima, a bilo bi poželjno da se konačno reši i  status ZVO-a i SNV-a.

Jeste li već razgovarali o tome sa premijerom i članovima vlade?

– Razgovori se vode, a postoji i odluka vlade iz 2010. godine kojom se ona obavezala da će rešiti pravni status ove dve naše izborne institucije. Očekujemo da će ove četiri godine biti godine u kojima će se to konačno dogoditi. U krajnjem slučaju mi ne tražimo ništa više od onoga što je već dogovoreno te 2010. godine i kao što želimo da budemo stavka u budžetu Republike Srbije isto tako želimo da naš status bude jasno definisan i u budžetu Republike Hrvatske.

„Ne trebaju nam zakoni koji lepo izgledaju na papiru, treba ih primeniti i u praksi“

Uspeli ste prethodne godine i na polju zapošljavanja.

– Srećan sam što mogu da kažem da je sama naša institucija u protekle tri godine povećala broj zaposlenih čime smo postali mnogo kapacitiraniji nego ranije. Sa druge strane uspeli smo da dobijemo projekat „Želim-radim“ zahvaljujući kom smo obezbedili zaposlenje za 23 osobe od kojih je 20 žena koje rade na pružanju pomoći starijim osobama na području opština Trpinja, Negoslavci i Borovo i grada Vukovara dok je troje njih zaposleno na administrativnim poslovima vezanim za ovaj projekat. Pet osoba zaposlili smo na šest meseci kroz javne radove na koje smo takođe s uspehom aplicirali i planiramo na taj način da i prošle godine zaposlimo isto toliko osoba. Tekuće godine očekujem još više projekata kroz koje ćemo zaposliti još ljudi. Takođe smo 2020. godine uspeli da zaposlimo jedan manji broj ljudi u nekim službama u kojima imamo pravo na proporcionalnu zastupljenost, ali smo i dalje daleko od toga da možemo biti zadovoljni jer većina tih javnih službi ne mari mnogo za obaveze koje s tim u vezi proizlaze iz Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. To je nešto čime ćemo se u godini koja je pred nama mnogo više baviti jer je nedopustivo da se i posle 18 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina on ne poštuje. Dakle, nije dovoljno da sve to lepo piše samo na papiru, nego sve to treba da bude primenjeno i u praksi, što nažalost još uvek nije slučaj.

Imate li na kraju neku poruku za naše ljude?

– Moja poruka može da se sažme u nekoliko rečenica. Može to nekome da zvuči kao fraza, ali ja zaista mislim da Srbi samo ako su jedinstveni i složni mogu da ostvare sva prava koja im zakon dozvoljava. Od naših podela korist imaju samo oni koji nam ne žele dobro, a štetu ima svaki Srbin koji ovde živi. Ne možemo i ne trebamo oko svega da se slažemo, ali oko nekog minimuma pitanja od našeg nacionalnog interesa moramo imati neophodno jedinstvo. Što se tiče Zajedničkog veća opština mi ćemo i dalje nastojati da što više homogenizujemo našu zajednicu oko svih bitnih pitanja za naš opstanak i identitet, a takođe ćemo nastojati da pomognemo svima kojima je potrebna naša pomoć, naravno u skladu sa našim trenutnim mogućnostima. Pred nama je i popis stanovnika koji će pokazati da nas je u Hrvatskoj još manje i zbog toga se trebamo još jače držati jedni drugih i međusobno se pomagati. Na kraju, svim našim sunarodnicima i čitaocima portala Srbi.hr želim srećnu i uspešnu novu 2021. godinu u nadi da nam bude bolja od ove koju ispraćamo.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši