Kusonje: Sećanje na dan kad je pola stanovništva ubijeno

U Kusonjama pored Pakraca održan je parastos za sve stradale u ovom mestu 13. avgusta 1942. godine. Sećanje na stradale održano je i u drugim selima u okolini tokom prethodnih dana.

Kusonje Slavonija sećanje na stradale

I ove su se godine meštani Kusonja prisetili 13. avgusta 1942. godine kada je polovina stanovništva ovog sela nedaleko od Pakraca ubijena, a druga polovina, uglavnom žena i dece, poslana u logore smrti. Na taj dan ustaše su došle i ubile oko 500 Srba, uglavnom meštana Kusonja te okolnih sela Dragović i Čaklovac, kao i jedan deo izbeglica sa Kozare koji su u Kusonjama tražili spas bežeći upravo od ustaških zločina u Potkozarju.

Najpre su kod spomenika u centru sela položeni venci i održani kratki govori i prisećanje na stradale, a zatim je cveće položeno i na dva bunara u koje su žrtve bacane. Svi oni koji nisu stali u bunare živi su zapaljeni u Hramu svetog velikomučenika Georgija. Pomen stradalima služio je vladika Jovan sa sveštenstvom i monaštvom slavonske eparhije.

Sećanje na stradale posebno emotivno doživljava predsednik Mesnog odbora Kusonje Milan Kozlović.

– Taj dan je stradalo 14 iz familije Kozlović. Ukupno je u jedan bunar bačeno je 159, u drugi 162 žrtve, a ostatak je spaljen u crkvi. Prema informacijama sa kojima raspolažemo ubijeno je oko 520 ljudi od čega je njih 64 bilo mlađe od 18 godina. Oni su ubijeni isključivo zato što su Srbi i pravoslavci – kaže Milan Kozlović za naš portal.

Pored meštana Kusonja i okoline sećanju na poginule prisustvovali su i saborski zastupnici Boris Milošević i Dragana Jeckov, državni sekretar u ministarstvu uprave Republike Srbije Ivan Bošnjak, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić, zamenik župana Vukovarsko-sremske županije Đorđe Ćurčić, zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović i mnogi drugi.

Liturgiji i parastosu je prisustvovao i jedan od retkih živućih svedoka ovog događaja Dragan Grujić. Ovaj osamdesetsedmogodišnjak je za vreme zverstava bio sakriven sa majkom i sestrom u stotinak metara udaljenoj živici, a pre dve godine se u razgovoru sa našom redakcijom prisetio tog strašnog događaja.

– Nažalost sećam se previše toga da danas više ne mogu ni spavati misleći stalno na to. Bio sam blizu tih bunara i ništa nisam video, ali sam sve čuo. Samo smo čuli jauke, a da smo pokušali nešto da vidimo ne bi ni mi preživeli. Kada je pao mrak pobegli smo u šumu – prisetio se tada čika Dragan.

Molitveni pomeni održani i u drugim pakračkim selima

Avgust 1942. je bio krvav za Srbe i u drugim pakračkim selima pa su na sličan način pre Kusonja stradale i Kričke, kao isela Toranj, Dereza, Branešci i Japaga.

Još je četvrtog avgusta održan prvi pomen na događaj kada su u selu Toranj na ovaj dan ustaše odvele 65 meštana sela Donja Obrijež te im u šumarku nekoliko stotina metara iza hrama Svetog Velikomučenika Pantelejmona, na svirep način oduzeli živote, a njihova tela bacili u iskopanu raku. Nadležni paroh protojerej-stavrofor Đorđe Teodorović služio je pomen postradalima.

Istoga dana obeleženo je i stradanje meštana sela Dereza. Tog 4. avgusta 1942. godine ubijeno je i bačeno u dva bunara 250 ljudi.

– Sa oba mesta stradanja poslana je poruka obaveze svih nas na dolazak i poklonjenje svetim mučenicima stradalima, našim precima, i podsećanje na to da nisu bili ratnici, već obični ljudi, seljaci koji su živeli u svojim domaćinstvima, te da je njihovo stradanje rezultat pomračenja ljudskog uma i srca. Na nama je da čuvamo spomen na njih, molitveno ih se sećamo, obilazimo i održavamo mesta njihovih stratišta, sa verskim osećajem i poklonjenjem kao i svakom ostalom vrstom poštovanja, što isključivo i jeste cilj obilježavanja spomena na postradale – ističe Nikola Ivanović.

Branešci Slavonija sećanje na stradale
Foto: Eparhija slavonska

U prošlu subotu na groblju u Branešcima održan je parastos ubijenim meštanima i raseljenim civilima sa Kozare, koji su na taj dan ubijeni i sahranjeni na seosko gorblje. U ovom selu stradalo je 87 meštana i nepoznati broj izbeglica sa Kozare.

Pomen stradalima služili su paroh pakrački protojerej-stavrofor Đorđe Teodorović i protojerej-stvarofor Luka Bosanac, paroh daruvarski u penziji.

U selu kod obnovljenog spomenika okupljenima se obratio zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović, a zatim su položeni i venci. Sutradan je služen molitveni pomen i u Japagi za stradale kozaračke žene i decu zajedno s meštanima i ovog sela. Iz sela je pobijeno oko 100 meštana, koje su ustaše dovele do seoskih bunara, gdje su ih poklali i bacili unutra. Nekoliko stotina metara od prvog, nalazi se drugi bunar, koji je grobnica njih pedesetak – meštana i dece i žena s Kozare.

Spomen na žrtve ustaškog terora biće održano i 16. avgusta u selu Sloboština pod Papukom u kojem e ubijeno 1.368 ljudi.

1 KOMENTAR

  1. Koja tuga😢mislim da nema pravoslavne familije kojoj neko nije ubijen, mucen ili pokrsten( koje nije prihvatio!) tokom drugog svijetskog rata, na nasim podrucijima! I jos se cude sto nismo htjeli pod sahovnicom zivjeti u ‘90-tim. Ko da je nosi kad su im ustase pola familije pod njom ubile!!!😢

Komentariši