„Teško je, ali nećemo se predavati“
Intervju sa zamenikom ličko-senjskog župana iz redova pripadnika srpske zajednice Milanom Uzelcem.
Ličko-senjska županija je površinom najveća jedinica regionalne samouprave u Republici Hrvatskoj. Od nekadašnjih 100.000 stanovnika danas ovde ne živi ni četvrtina od tog broja, a na području istočne Like živi manje od dva stanovnika po kilometru kvadratnom. Srba je sve manje, a prema popisu iz 2021. na području županije popisano je njih svega 4.062. Svoj pri mandat na mestu zamenika župana obavlja Milan Uzelac iz Udbine i sa njim smo ovom prilikom razgovarali o tome šta je aktuelno u Lici u poslednje vreme.
Prošlo je malo više od pola Vašeg prvog mandata na mestu zamenika župana Ličko-senjske županije iz reda pripadnika srpske zajednice. Šta je ono što biste istakli kao najvažnije u dosadašnjem periodu?
- Mi u Lici imamo mnogobrojne probleme. Naš zajednički i daleko najveći problem je demografski, a iz njega proizlaze i svi drugi. Mnoga mesta i sela danas su gotovo pusta sa jako malo stanovnika, uglavnom treće životne dobi. Stariji umiru, deca se ne rađaju pa nije teško predvideti kako će naše sredine izgledati u skorijoj budućnosti. Kao posledica malog broja stanovnika sve češće se dešavaju slučajevi da se zbog nerentabilnosti zatvaraju mnoge institucije i kancelarije, zatvaraju se trgovine, ugostiteljski objekti, ukidaju autobusne linije, zatvaraju se područne škole. Sve to, plašim se, ne vodi ka dobrome i to je atmosfera u kojoj radimo.
Kako biste opisali svoj dosadašnji mandat i koliko često ste u kontaktu sa Srbima u ovoj, po površini najvećoj županiji u Hrvatskoj?
- U protekle dve godine obišao sam više puta sve opštine, gradove i sela u kojima u većoj ili manjoj meri žive pripadnici srpske zajednice. Svuda sam pričao s izabranim predstavnicima naše zajednice kao i vodećim ljudima lokalnih samouprava. Cilj ovih obilazaka bio je jasno sagledavanje i preciziranje problematike s kojom se susreću naši ljudi , te pružanje podrške u njihovom rešavanju. Zadovoljan sam prijemom kod svih načelnika kao i rezultatima tih radnih sastanaka. Pratim stanje na terenu, kako i u kojoj meri se odrađuje dogovoreno. Na bazi informacija od naših lokalnih predstavnika, u svim sredinama smo krenuli u realizaciju brojnih dogovorenih projekata. Periodično ću i dalje obilaziti sve te sredine kako bih se na licu mesta uverio u rezultate, ali sa time želimo da pokažemo i načelnicima iz reda većinskog naroda našu ozbiljnost i posvećenost u rešavanju potreba lokalnog srpskog stanovništva. Ponedeljkom i četvrtkom radim u Udbini, a ostalim danima u Gospiću. Svakodnevno primam stranke, a na telefonu i elektronskoj pošti nemam neodgovorenih poziva i poruka.
Koji su najčešći problemi sa kojima se srpska zajednica susreće na prostoru Ličko-senjske županije? Već ste u uvodu spomenuli demografiju...
- Od demografije sve počinje. Danas je u našim mestima gotovo nemoguće pronaći i najobičnijeg radnika, a o zanatlijama da i ne govorim. Jednostavno više nemamo obućara, mesara, stolara, automehaničara, kuvara, pekara i sličnih zanimanja. Sve je manje i visokoobrazovanih kadrova koji bi trebalo da budu pokretač razvoja u svakoj sredini. Što se tiče infrastrukture i tu ima problema jer u mnogim selima gde žive pripadnici srpske zajednice putevi su često u veoma lošem stanju, vodovodnu mrežu nema veliki broj naselja, niskonaponska mreža je takođe loša, u određenom broju sela slab je signal za mobilne telefone, a samim tim nema ni interneta. Problemi su i u privredi jer je kod nas jako malo proizvodnih radnih mesta, a bez toga teško da ima budućnosti.
Postoji li ipak nešto sa čim ste zadovoljni?
- Svaka od sredina gde žive pripadnici srpske zajednice ima svoje specifičnosti i potrebe i svugde je nešto odrađeno i nešto se planira raditi. Recimo, u Vrhovinama je puno toga napravljeno na infrastrukturnom planu te po pitanju turizma. Pre par godina stavljena je u funkciju najduža ziplajn žičara u Evropi. Tamo očekujemo dalje infrastrukturne i turističke projekte kao i završetak velikog skijališta koje bi trebalo značajno da podigne kvalitet života na tom području. U naseljima Doljani i Dabar na području Otočca u narednih par godina očekuje se izgradnja najvećeg vetroparka u Republici Hrvatskoj. Na području Korenice i Plitvičkih jezera sve je posvećeno razvoju turizma i poljoprivrede i slobodno mogu reći da se veći deo našeg stanovništva dobro snalazi u ovim poslovima. Udbina je zahvaljujući velikim poljoprivrednim i pašnjačkim površinama najpoznatija po poljoprivredi i drvnoj industriji. Tamo se očekuju dalji projekti u tim oblastima, a u poslednje vreme se sve više novca ulaže u seoski turizam. Pre mesec dana potpisan je ugovor o početku gradnje velikog vetroparka. S ponosom ističem da je na Udbini izgrađen velelepni Srpski kulturni centar čije svečano otvorenje očekujemo u narednim nedeljama. Donji Lapac je zbog svog nepovoljnijeg geografskog položaja u najtežoj situaciji, ali i tu ima nekih projekata na vidiku. U narednoj godini očekujemo da se konačno asfaltira ostatak prilaznog puta do bisera reke Une - Štrbačkog buka što će privući daleko veći broj turista u te krajeve.
Kakav je Vaš odnos sa županom i županijskim službama? Ima li dovoljno sluha za probleme srpske zajednice?
- Saradnja sa županom, svim pročelnicima kao i direktorima županijskih preduzeća i institucija je na vrlo korektnom nivou. Zahvaljujući tome, činjenica je da smo u protekle dve godine mandata rešili ili bar započeli rešavati mnoga pitanja koja opterećuju našu zajednicu na direktan ili indirektan način. Pratim sva dešavanja koja se tiču delokruga rada županije, opština i gradova, a isto tako i svih javnih institucija na ovom području nastojeći pronaći sve zakonom dozvoljene modele kako bi pomogao ljudima koji su me izabrali na ovu funkciju.
Prema poslednjem popisu stanovništva u Ličko-senjskoj županiji je skoro 3.000 Srba manje nego pre deset godina iako procentualno sa 9,5 % to i dalje predstavlja drugi najveći udeo u ukupnom stanovništvu Srba od svih županija. Kako vidite budućnost zajednice na tom području? Vraćaju li se ljudi? Ima li perspektive?
- Iako se čini da ne trebamo imati puno razloga za optimizam, rekao bih da dokle god postoji nada mi se sigurno nećemo predavati. Gradiće se ovde Hidroenergetski sistem Kosinj koji je proglašen za stratešku investiciju Republike Hrvatske i predstavlja najveće ulaganje HEP-a u poslednjih tridesetak godina. Pre nekoliko nedelja zahvaljujući naporima saborskih zastupnika SDSS-a i potpredsednice Vlade Anje Šimprage donesena je odluka o izgradnji županijskog puta Donji Lapac-Udbina, a početak radova očekuje se za proleće. Svi ovi projekti, a i oni koje sam ranije nabrojao, puno će značiti ovdašnjem stanovništvu jer bi mogli da donesu ovde nova radna mesta, nova ulaganja i sve nam to održava nadu da će jednom biti bolje.