Gde je nestao Beli Manastir u kom se nekada lepo i ugodno živelo?

U nekim lepšim vremenima Beli Manastir je ostao u sećanju mnogih kao mali grad od gotovo 11.000 stanovnika, ugodan za življenje. Tri decenije kasnije, od nakadašnjeg korzoa na kojem su se ljudi u šetnji doslovno dodirivali, danas ih je na tom istom, ali urbanistički renoviranom korzou, tek toliko da ih se doslovno može prebrojati na prste obe ruke. Jednom rečju nimalo lepa slika korzoa, žile kucavice grada, za koji kažu da je po površini veći čak i od zagrebačkog trga. Sumorna je to slika jedinog baranjskog grada, koji je administrativno i poslovno središte cele Baranje. To je slika grada koji svakoga dana i u svakom pogledu sve više odumire.

Grad koji umire

Da je tako, svedoči i česta slika koja se može videti, a u kojoj je najveća koncentracija ljudi okupljenih oko čitulja polepljenih na zidu jednog trgovačkog centra. Upravo to mesto najbolje oslikava gde se danas nalazi grad u koji se nekada rado doseljavalo, a to mesto nemi je svedok o broju umrlih koji je iz godine u godinu sve veći.

Statistika kaže da je na belomanastirskim grobljima, kojih je tri, Katoličko, Pravoslavno i Novo, te grobljima u belomanastirskim prigradskim naseljima Branjin Vrh, Šećerana i Šumarina, prošle godine pokopano 136 osoba. Godinu dana ranije taj broj iznosio je 106 pokopa što je 30 manje nego prošle godine. Ako se ima u vidu odnos broja rođenih i umrlih stanovnika Belog Manastira taj broj je više nego zabrinjavajući i slaba je uteha da je tako, manje-više, u celoj Hrvatskoj.

Svega 44 đaka u prvom razredu

Da bi potkrepili tu sumornu sliku vredi spomenuti i broj novorođenih beba. Iako veseli porast broja novorođenčadi manje veseli da je tek reč o neznatnom broju. Za ilustraciju, 2015. godine taj broj iznosio je 78, a prošle godine bilo ih je više nego pretprošle. Negativni prirodni prirast i iseljavanje iz Belog Manastira vidljiv je i po broju upisanih đaka prvaka. U Osnovnoj školi dr Franjo Tuđman upisala su se na početku prošle školske godine samo 44 prvaka što je čak 33 manje nego 2016. godine, a slično stanje detektovano je i u većini baranjskih škola.

Iako čelni ljudi Belog Manastira i baranjskih jedinica lokalne samouprave na različite načine pokušavaju da stimulšu mlade porodice, kako bi se negativni trend barem zaustavio, čini se da je to još uvek nedovoljno jer doslovno nema dana, a da se na jutarnjim ispijanjima kafe ne priča o tome ko se još odselio u Nemačku ili Irsku u potrazi za boljim životom. Nadoknadu za novorođenčad čak su i udvostručili te povećali broj studentskih stipendija, a u planu je i uvođenje stipendija za srednjoškolce i niži troškovi boravka dece u vrtićima, ali bez novih radnih mesta i boljih plata nema ništa. Pitanje je da li je i to dovoljno.

Naime, da radno mesto i kakva-takva plata više nisu uslov za ostanak najbolje se vidi po tome što je Beli Manastir u poslednjih par godina napustilo na desetke porodica u kojima je oboje supružnika bilo zaposleno i to na dobrim radnim mestima i sa sasvim pristojnim platama. Razlog njihovog iseljavanja prvenstveno leži u činjenici da ovde više ne vide perspektivu za svoju decu kojoj prosto žele priuštiti bolju budućnost, a oni će se za sebe već nekako pobrinuti. Poslednje informacije do kojih smo došli govore nam da su se ovi drugi za sebe već pobrinuli, i da im povratak u grad nekad ugodnog življenja ne pada na pamet.