Opterećenost prošlošću proizvodi nasilje u sadašnjosti

Sve veći broj fizičkih napada na Srbe u Hrvatskoj ne zabrinjava samo pripadnike srpske zajednice.

Napadi na Srbe Biskupija i Đevrske
Foto: Feral njuz

Simultano s ulaskom u Evropsku uniju 2013. godine te dolaskom Tomislava Karamarka na čelo HDZ-a godinu dana ranije, povećao se i broj antisrpskih incidenata u Hrvatskoj. Verbalni ispadi, poruke mržnje i netrpeljivosti, kao i grafiti na zidovima, povremeno su prerastali i u fizičko nasilje poput napada na učenike Bogoslovije u Manastiru Krka pre više od šest godina. Iako je fizičkih napada bilo i ranije, primetno je da ih je ove godine neuporedivo više, ili se o njima barem više govori u javnosti. Napad na vaterpoliste Crvene zvezde u Splitu, još uvek nerazjašnjeno premlaćivanje pokojnog Radoja Petkovića u Rijeci te najnoviji napad na goste kafića u Uzdolju, kao i napad na srpskog povratnika Dobrivoja Arsića takođe u Rijeci, slučajevi su o kojima se najviše govorilo tokom prethodnih meseci.

Pitanja koja si pripadnici srpske zajednice, ali i celokupne demokratske hrvatske javnosti sada postavljaju su: zašto je verbalno nasilje preraslo u fizičko, jesu li oni rezultat celokupne društvene klime ili izolovani incidenti te jesu li Srbi u Hrvatskoj danas sigurni ili imaju razloga za strah. Poznati sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dražen Lalić smatra da su razlozi ovakvih pojava veoma kompleksni, ali se mogu podeliti u tri osnovna tipa. Oni su pre svega istorijski, politički i društveni.

– Za jedan manji broj pripadnika društva rat još nije završio. Tu je jedan manji broj učesnika rata i političkih elita, ali posebno zabrinjava kada su u pitanju mladi ljudi koji su se rodili nakon što je rat završio. Ti mladi ljudi i ne znaju šta se u ratu dogodilo, nego mu pristupaju kao svojevrsnom mitu. Reč je o jednom pregrejanom odnosu prema prošlosti za koju je ideologija veoma važna. Nekim ljudima se manipulacija prošloću prilično isplati, ali neki ljudi iskreno pronalaze smisao svog života u istorijskim zbivanjima. U njima je puno mita, a mit je neverodоstojnа priča, ali vrlo efikasna. To je jedna otrovna kaša koja se stalno podgreva – počinje Dražen Lalić o istorijskim razlozima za nasilje.

Pušten je zloduh iz boce

On smatra da i srpsko i hrvatsko društvo, za razliku od nekih drugih društava, izgleda imaju manju sposobnost da prevladaju svoju prošlost, a posebno kada je reč o prošlom ratu ili onom ratu od pre sedamdeset godina. Previše je godišnjica koja se obeležavaju, a podsećaju na ratove, a izražena je i nespremnost obe strane da se suoče sa zločinima koje su počinili pripadnici njihove grupe.

– Opsednutost prošloću dosta govori o deficitima sadašnjosti i slabim perspektivama budućnosti. Ta prošlost je ideologizirana kroz perspektivu nacionalizma koji je najsnažnija ideologija u savremenoj Hrvatskoj – kaže Lalić i nastavlja sa političkim razlozima trenutne situacije.

Dražen Lalić
Dražen Lalić, foto: Jutjub

– Duh koji je pušten kada je Tomislav Karamarko vodio HDZ još se nije vratio u bocu. To nije duh, nego zloduh i to se nije slučajno dogodilo kada je Hrvatska ušla u EU. Tada je naša država trebala pokazati jedno lepo, demokratsko lice, ali onda su došli izbori pa je došlo do promene. Očigledno je da unutar samog HDZ-a i dalje postoji snažna struja koja nalazi šansu dobijanja političkih poena u rigidnom nacionalizmu i u manipuliaciji zbivanjima iz nedavne, pa i one dalje istorije. Na taj način nastoji se osvojiti ili zadržati vlast. Nije to samo pitanje HDZ-a nego i drugih stranaka. Pogledajte samo kako je MOST sada reagovao kada nije osudio napade na Srbe već je osudio Milorada Pupovca. Imamo takve primere i u SDP-u, kao što je Zoran Milanović koji se igrao sa nacionalizmom i siguran sam da najviše zbog toga sada neće pobediti na predsedničkim izborima – priča ovaj sociolog.

Treći razlog talasa nasilja je, po Laliću, društvene prirode i ogleda se u radu medija, sistemu obrazovanja i državi koja nema snage da se suprotstavi i ogradi prema revitalizaciji ustaštva iako je interes same države da se to zaustavi.

– Kada se pogledaju sve te okolnosti u kojima mladi žive i njihove životne perspektive, jasno je zašto se deo mladih radikalizuje. Takve ideje im se najlakše primaju s obzirom na socijalizaciju u obrazovnom sistemu, u medijima i kroz delovanje pojedinih političara pa i crkava. Mladi ljudi na taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo i bunt i to vam je u kratkim crtama ta kaša koja je izvor nacionalizma, šovinizma i nasilja, kako verbalnog, tako i fizičkog – ističe Dražen Lalić.

Na poslednje međunacionalne incidente slično gleda i mirovna aktivisktinja i direktorka Udruženja Dokumenta – centra za suočavanje s prošloću Vesna Teršelič.

– Sve više sam zabrinuta što se mržnja sve češće pretače u fizičko nasilje, posebno u situaciji gde su frustracije zbog osiromašenja i pomanjkanja perspektive, posebno mladih, lako pretvaraju u iskaljivanje besa na najranjivijim grupama, ne samo u Hrvatskoj već i okolnim zemljama. Ovi napadi odraz su društvene situacije u kojoj se sužava prostor slobode stvaranja, a dopušta nasilje nad pripadnicima manjina, nad ženama i decom, a rat slavi kao najveća vrednost – priča Vesna Teršelič.

Društvena klima ili izolovani slučajevi?

Porast nacionalizma pa tako i mržnje rezultat su rata u Hrvatskoj, a eskalacija nasilja rezultat je nerešene ratne problematike koja se gomila poslednjih tridesetak godina, smatra predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Franjo Habulin.

– Ranije se ovim stvarima nije davalo značaja i oni su smatrani za izdvojene slučajeve, međutim to nikako nisu izdvojeni slučajevi. Jedan deo građana Hrvatske zaista neguje taj nacionalizam koji je rezultat svega onoga što se dešavalo unazad skoro trideset godina. To za Hrvatsku nije dobro i zbog toga trebaju biti zabrinuti, ne samo građani srpske nacionalnosti, nego treba biti zabrinuta čitava Hrvatska. To što se događa definitivno nije opšta slika Hrvatske, ali dobar deo građana to neguje. Jedni to rade zbog toga što ne znaju, drugi zbog toga što su u to uvučeni, a treći su oni koji i dalje imaju simpatije prema NDH – kaže Habulin.

Da se ne radi o izolovanim slučajevima, što je fraza koja se često ponavlja kada se napadi dogode, smatra i Dražen Lalić.

– Naročito me zabrinjavaju izjave da ti slučajevi nisu proizvod društvene klime. Takvi ljudi ili namerno govore neistine ili su sasvim odvojeni od sveta života. Društvena klima je u političkom, kulturnom i u svakom drugom smislu osnova nasilja. Umesto da si postavimo pitanja o obrazovnom sistemu, delovanju crkve, delovanju političara i načinu funkcionisanja javnih medija, mi govorimo da su to izolovani slučajevi. Tu postoje obrasci verbalnog i fizičkog nasilja kao i širi društveni izvor za takvo ponašanje – govori Lalić.

Sve je u rukama države

Franjo Habulin dodaje da je u ovakvim slučajevima najbitniji odnos države koja u svojim rukama ima mehanizme kako da spreči nasilje.

Franjo Habulin
Franjo Habulin

– Povodom najnovijih incidenata se dogodila bura i u javnosti se o tome razgovara, ali za neku budućnost sve je u rukama države. Sudstvo bi trebalo da ima ujednačenu praksu kako bi u budućnosti bilo manje ovakvih slučajeva. Isto tako bi i represivni aparat trebalo da radi svoj deo posla, a odnos prema izgrednicima bi trebalo da bude puno stroži. Država dakle treba da pokaže volju i odlučnost da se to spreči jer sa tim nema šale. Ako se ne spreči, to će ići još dalje. Druga važna stvar je reforma obrazovanja jer odgojno-obrazovni sistem mora ozbiljno poraditi na sprečavanju nasilja. Treća stvar je odnos Hrvatske i Srbije. Probleme treba rešavati, a jačati ekonomsku saradnju koja vodi privrednom jačanju i podizanju standarda. To je ono što normalni ljudi žele i to bi trebalo da bude cilj svih politika na ovom prostoru – ističe predsednik antifašista Hrvatske.

Problem Torcide

I za napade na vaterpoliste Crvene zvezde, kao i za napade na Braču i Uzdolju uhapšeni su pripadnici navijačke grupe Torcida. O problemu radikalizacije Hajdukovih navijača pitali smo Dražena Lalića koji je dobar deo svojih socioloških istraživanja posvetio navijačkoj supkulturi, a i sam je pripadnik i svojevrsni biograf Torcide.

– Torcida ima veliki problem. Gledao sam pre nekoliko dana utakmicu i ti članovi jezgre grupe su obučeni u crno i oni više nemaju autorite da ih usmerava kao što je to radio Žan Ojdanić. Od njegove pogibije (2016. godine, op.a) oni više nemaju autoritet. Ipak, treba razlikovati jezgro i većinu Torcidaša. Sada je na utakmici protiv Dinama bilo sigurno njih deset hiljada, a među njima su ljudi koji različito politički razmišljaju. Torcida je vrlo kompleksna. Dokaz tome je i ovaj moj razgovor sa vama jer se ja i dalje osećam pripadnikom te grupe iako meni jezgro zamera što osuđujem incidente. Nemoguće je sve Torcidaše nazvati ektremistima jer barem pola od njih dolazi iz partizanskih porodica i ne razmišlja na taj način. Ipak, to jezgro je jako dobro organizovano i desno orjentisano. Torcida je uz Katoličku crkvu najorganizovanija organizacija civilnog društva u Dalmaciji, organizovanija i od HDZ-a – smatra Dražen Lalić.

Tiha demokratska većina

Dražen Lalić smatra da većina u Hrvatskoj ne podržava nasilje, ali da na slučajeve nasilja ne odgovara dovoljno organizovano i odlučno. Ozbiljna kriza na levici i u civilnom društvu dovodi do toga da niko ne diže dovoljno snažan glas protiv različitih oblika nasilja, ne samo prema Srbima, već i prema Romima, LGBT populaciji, migrantima i svim drugim pripadnicima slabijih grupa. Direktorka Dokumente načelno se slaže sa tom tvrdnjom i dodaje da organizacije civilnog društva rade sa sve manjim kapacitetima.

Vesna Teršelić napadi na Srbe u Hrvatskoj
Vesna Teršelić; Foto: Medija centar Beograd

– Organizacije civilnog društva, sve više smanjenih kapaciteta, ne mogu pravovremeno reagovati. Mada se društvenim mrežama šire i mržnja i reakcije solidarnosti, veliki talas nasilja smanjuje i vidljivost podrške. Za velike protestne akcije podrške nema energije i zbog zamora, jer dugogodišnji rad na promociji poštovanja ljudskih prava daje samo slabašne rezultate – smatra Vesna Teršelič.

Imaju li Srbi u Hrvatskoj razloga za strah?

Na Supetru su nedavno napadnuti sezonci iz Vukovara jer su rekli pogrešnu reč koja je napadače asocirala na srpski jezik, a u Uzdolju gosti kafića koji su gledali utakmicu Crvene zvezde. Zbog svega toga postavlja se pitanje imaju li sada svi Srbi u Hrvatskoj razloga za strah za svoju sigurnost. Vesna Teršelič smatra da treba biti zabrinut, ali ne treba paničiti.

– Ne treba gubiti iz vida da je oprez deo mudrosti otpora nasilju. Iz vlastite perspektive, ne samo braniteljke prava ranjivih skupina i prava žrtava, već i kao žena smatram da je potpuna sigurnost neostvarivi ideal. Preživela sam više nasilnih napada i ne dopuštam da me strah paralizuje već tražim podršku, zahtevam od institucija da postupaju i vežbam nove oblike otpora – kaže naša sagovornica.

Da straha ne treba biti dodaje i Franjo Habulin koji kaže da najveći deo hrvatskih građana nije zatrovan nacionalizmom na taj način i nije ljut na nekoga jer gleda drugu utakmicu. O ovom pitanju slično razmišlja i Dražen Lalić.

– Izrazita većina Srba nema razloga za strah, a pogotovo oni Srbi u gradovima. Postoji, sa druge strane, obrazac da je nasilje najviše usmereno prema Srbima koji žive u ratom pogođenim područjima koja su i ekonomski devastirana. Većina Hrvata prihvata Srbe kao svoje sugrađane i ne pita se ko je šta po nacionalnosti. Nažalost, manjina zna da bude jako opasna i organizovana. Poznajem dosta Srba koji nisu ugroženi, ali Srbi koje ja poznajem žive u Zagrebu, Splitu i Rijeci. Mogu pretpostaviti da se neki Srbi u malim sredinama, pogotovo nakon poslednjih događaja, tako osećaju, ali ne bi trebalo stvarati paniku jer je upravo to ono što nasilnici žele – zaključuje Lalić.

Komentariši