Srbi u opštini Lovas – Obnova crkve u Opatovcu glavni prioritet
Na području opštine Lovas preostao je jako mali broj pripadnika srpske zajednice koji su se nedavno organizovali u želji da se institucionalno okupe i srede pravoslavnu crku i groblje.
Nedavno smo pisali o tome da je u Opštini Lovas po prvi put konstituisano Veće srpske nacionalne manjine čija je želja da malobrojni pripadnici zajednice na području ove lokalne samouprave napokon počnu da se institucionalno okupljaju, druže i razvijaju. Ovoga puta smo i na terenu posetili Srbe u ovoj opštini da vidimo kako žive i koje probleme imaju. Opština obuhvata dva naseljena mesta i to Lovas i Opatovac. Oba sela nalaze se u zapadnom Sremu na obroncima Fruške Gore.
Srbi u Opatovcu zajedno sa drugim narodima žive vekovima, a početkom dvadesetog veka bilo ih je više nego Mađara, Nemaca i Hrvata. Srbi se u Lovas doseljavaju najviše nakon Drugog svetskog rata, a kako je ovo mesto za vreme rata devedesetih bilo jedno od mesta velikih ratnih zločina paravojnih jedinica nad pripadnicima hrvatske zajednice, nakon rata veliki broj Srba napušta ovo selo i danas ih je svega nekoliko. Pod velikim pritiskom i teretom rata bili su i meštani Opatovca pa su i oni u velikom broju napustili ovaj kraj. Danas Srba u ova dva sela ima možda u svega dvadesetak kuća.
Popis stanovništva od pre skoro deset godina pobrojao je na području opštine svega 65 pripadnika srpske zajednice, a danas je i taj broj sasvim sigurno manji. To ipak nije razlog da se preostalo srpsko stanovništvo ne organizuje u nameri da očuva svoju tradiciju i opstanak na ovim prostorima. Jedno od najprepoznatljivijih obeležja Srba na ovom prostoru svakako je Crkva svetog velikomučenika Georgija, izgrađena 1802. godine, iako prema istorijskim zapisima opatovačka parohija datira iz 1769. godine.
Ove godine počinje obnova krova crkve
Crkva se nalazi u samom centru sela uz državni put D2 koji spaja Vukovar sa Ilokom i Bačkom Palankom. Ova kasnobarokna građevina danas je u izuzetno lošem stanju, ali se pripadnici srpske zajednice trude da to promene. Upravo u porti crkve našli smo se i sa većinicima novoosnovanog srpskog manjinskog veća.
- Odlučili smo da moramo nešto da preduzmemo jer se nalazimo u problemima u vezi sa našom infrastrukturom. Želimo da se udružimo i da damo svoj doprinos da krenu radovi po tim pitanjima. Neophodno je urediti našu crkvu i naše groblje da budu uređeni onako kako treba da bude. Pored toga želja nam je i da se družimo, zbližavamo i da delujemo kao celina. Do sada to nije bio slučaj jer smo nakon rata ostali skroz razvodnjeni – kaže predsednik VSNM-a Opštine Lovas Gordan Petrović.
Prvi koraci za obnovom crkve već su napravljeni, a veliki doprinos u svemu tome dali su episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, kao i bivši sveštenik Miladin Spasojević te sadašnji Miloš Kuzmanović. Meštanima predstoji dug put do konačne obnove crkve, ali se ove godine očekuje početak radova na krovištu za šta je Ministarstvo kulture Republike Hrvatske odobrilo iznos od 100 hiljada kuna, a i Republika Srbija je izdvojila milion i po dinara za ovu namenu.
- Naš bivši sveštenik Miladin je bio aktivan na početku obnove, kako naše crkve, tako i onih u Mohovu i Šarengradu. Što se tiče naše crkve, on je 2016. godine više puta pisao našoj opštini da se uključe u pomaganju oko obnove, a iako odgovor nismo dobili, očekujemo i tu neke rezultate u budućnosti – dodaje Gordan Petrović.
Groblje se ne održava kako bi trebalo
Drugi veliki problem koji muči pravoslavne meštane Opatovca je neuređeno groblje. Opštinsko komunalno preduzeće groblje održava tek delimično, a veliki doprinos daju i preostalih nekoliko srpskih porodica koje same održavaju grobove svojih predaka. Ostatak čestice na pravoslavnom groblju su spomenici koje nema ko da održava pa su oni odavno zarasli, što u travu i šikaru, što u pravu šumu unutar koje se grobovi više i ne vide. Grobovi su i svedoci postojanja Srba na ovom prostoru i sada se u Veću srpske nacionalne manjine bore da se groblje raskrči.
Na održavanom delu groblja nalaze se i spomenici pravoslavnih sveštenika koji su službovali u ovom selu, a jedan od njih je i Emilijan Josifović kojeg su ustaše 1941. godine ubile i bacile u bunar, a tada je srušen i uništen i parohijski dom u ovom mestu koji nikada kasnije neće biti obnovljen. Dugo godina nakon toga spomenik svom ubijenom proti podigle su dve starosedelačke srpske porodice Tanasići i Ganići.
Ganići pamte crkvu kakva je nekad bila
Mnogobrojna prodica Ganić u Opatovcu živi već generacijama. Braća Borislav (77) i Gojko (70) mogu da nabroje minimum pet generacija pre njih, a danas imaju i unuke. Mnoge su se porodice u međuvremnu odselile ili izumrle, ali ne i oni. Odlučili su da ostanu u svom mestu gde vredno rade i od tog rada žive.
- Nismo mogli da napustimo ovo selo ni brat ni ja jer naša je porodica jedna od najstarijih u Opatovcu. Naši su preci dočekivali brojne narode koji su se ovde doseljavali, ali smo uvek opstajali. Imam dva sina od kojih je jedan oženjen i očekujem uskoro unuke. Brat Borislav ima jednog sina i dvoje unučadi. Drago mi je što se naša loza nastavlja – priča Gojko Ganić.
- Pretežno se ovde živi od poljoprivrede. Od toga se uvek moglo živeti pa može i sada. Brat i ja živimo u dve susedne kuće i dosta smo aktivni u zajednici. Deca nam rade, a mi se bavimo poljoprivredom i imamo nešto malo penzije. Drago mi je da smo uspeli da se organizujemo i da se skupimo pa koliko nas je – toliko nas je – dodaje Gojko.
Crkva svetog Georgija nalazi se pod zaštitom države kao kulturno dobro, a Gojko je pamti i iz vremena kada nije bila u tako lošem stanju kao što je danas.
- Dolazio sam ovde i kao dete. Crkva je održavana otkad postoji, ali ne i nakon ovog poslednjeg rata. Crkva je još šezdesetih godina obnavljana i okrečena i bila je u odličnom stanju. U poslednjih dvadesetak godina narod se raselio, a ovo malo što nas je ostalo ne možemo sami da platimo obnovu. Nadamo se da ćemo nekako uspeti da je vratimo u stanje u kojem je bila jer je greota da stoji ovako kao sad. Ko god prolazi kroz selo glavnim putem ne može da je ne vidi tako da nam je jako velika želja da se to sredi – ističe Gojko.
Ima Srba i u Lovasu
Iako većina pripadnika srpske zajednice živi u Opatovcu poneki, iako zaista retki, danas žive i u samom Lovasu. Jedan od njih je i Zlatko Pavlović koji se u poslednje vreme takođe aktivirao unutar zajednice kako bi pokušao da promeni situaciju koja je do sada bila prilično loša.
- Naš cilj je da krenemo i da bude vidljivo da mi tu živimo i da imao ko će brinuti o stvarima koje su nama važne. Mi smo se u ovim krajevima povukli u sebe, u svoje kuće i svoja dvorišta. Sada želimo da iz toga izađemo i da se pokaže da mi postojimo tu i da nešto radimo. Ništa nije jednostavno i ići ćemo korak po korak. Najbitnije je da idemo napred. Nadam se da će nam prilaziti i ostali ljudi kada budu videli da nešto radimo – kaže Zlatko koji tvrdi da u Lovasu danas ima možda pet ili šest srpskih kuća, ali da je ljude istovremeno i strah da budu to što jesu s obzirom na ratna dešavanja.
- Uvek je na nama taj neki deo kolektivne krivice, ali mi tu živimo i treba da radimo, stvaramo i idemo napred. Treba da se držimo svoga i vratimo sebi. Ne treba zaboraviti da su pojedini ljudi ovde već posle Drugog svetskog rata zaboravili ko su i šta su i zaboravili svoje slave, a mi ćemo se truditi da to promenimo – zaključuje Zlatko Pavlović.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.